Годишњица Николе Чупића

· Љубомир Ковачевић | 285

цара Уроша, објављен 1879., и који, по полемици што је настала поводом њега са В. Качановским и нарочито са Пантом Срећковићем у којој се Ковачевић још два пута јављао с новим расправама 1884. и 1886. беше постао ствар дубљег значаја. Требало је, да се на једном очигледном примеру покаже сав обим разлике између две школе наше хисторијске науке: између старинског родољубља речи и ослањања на традиције и плуторитете и између хладног рада на основу оног, што може да се нађе у самим изворима и у документима непосредног значаја. Дуго је и иза тога морала да се наставља та борба, поред свега тога, што је за сваког мисленог човека било јасно где је прави разлог и где је морао доћи успех.

И сви каснији радоги Љубомира Ковачевића имају тај општи карактер појединачног испитивања и настојања, да се рашчисти терен за оне, који ће, на основу провереног и утврђеног градива, моћи стварати поуздану слику наше прошлости. Од наших старијих хисторичара једино су се Руварац и по њему Ковачевић потпуно предали таквој врсти рада. Оштар и нуждан критицизам, ослобађање од традиционализма и тежња, да се хисторија учини прецизном и по могућности блиском екзактним наукама, долазила је Ковачевићу и по духу времена његова реалистичког доба као реакција омладинској романтици, али истодобно и као резултат студија, којима се у својим млађим годинама бавио и које су за дуго имале цену праве и једине науке.)

Такав начин исецканог појединачног испитивања Ковачевић је покушао да уведе и у једну много незгоднију и компликованију област, у опредељивање лица народне песме и традиције. И ако мало одвише везан за оквир догађаја са којим се спаја име извесног лица и без ширег познавања мотивних особености народне традиције, које често померају и сам значај лида, он је показао и ту лепог познавања предмета и народних умотворина и солидност свог метода. Његова студија о Страхињићу Бану још

1) На његову математску вештину сећају расправице «Колика је аксађа», Годишњица, Џ, или решавање једне врсте тајног писма са бројним значењем писмена, Гласник срп. ученог друштва, књ, 56, стр. 310.