Годишњица Николе Чупића

296 | _ Годишњица

увек преставља најбоље решење питања о тој личности, и ако има научењака, који га не примају (ср. Т. Маретић, Маза пагодпа ера, Ласгеђ 1909., стр. 181). И ако је учествовао у редакцији новог издања Вукових народних песама (које није испало како треба!), он се ипак није више враћао тим студијама, као што су чешће и обично с успехом чинили остали наши хисторичари, можда ради тога, што га резултати тих проучавања нису могли задовољавати онаквом сигурношћу, какву је налазио у студијама друге врсте.

У задње време он се све више бавио нумизматиком и дошао је у том послу до лепих и нових резултата, који су знатно унапредили те код нас прилично занемарене студије. Занимања нумизматиком било је код њега и раније. Још 1878. изишао је његов први нумизматички чланак о утврфивању вредности аксађе против рђавог рачуна Г. Чедомиља Мијатовића. Сам је имао лепу збирку старог новца, дуго прибирану, и његова страст у трагању за њим дала је чак тему једној популарној шали Г. Б. Нушића. И његово уводно предавање на Великој Школи било је из те струке. Од 1907., у главном све што је научно публиковао, расправља питања ових проучавања. 1907. даје врло убедљива тумачења о натпису на најстаријим влашким новцима; 1908. пише о најстаријим бугарским новцима, исправљајући Љубићеве грешке и утврђујући, да новац приписиван Асену Ги Н припада ХЈУ. веку, односно цару Александру; најзад 1910. износи «Два непозната босанска новца», две праве реткости, нарочито Твртков полудинар, о коме није знао ни Љубић, ни Трухелка, ни Целестин. Он је у више махова обећавао наставак својих нумизматичких студија, најбољих код нас, али није доспео да их доврши и објави. Срећом, спашена је његова драгоцена збирка.

Ковачевић је радио врло опрезно. Бистар и оштре памети он је ствари видео јасно и радио их трезвено настојећи стално, да своје тврдње унапред осигура од приговора и да аргументацију изведе свестрано. У том погледу он је понекад чак бољи и од Руварца, који нервозан често, имајући пред очима главну ствар и осећајући њену

' Ср. С. К. Гласник, ХХУП, 1911., стр. 597.

ПРУ