Годишњица Николе Чупића

су хадније његови ита ћ. о и В. по новски, један део своје обране ранијег тумачења Урошева случаја, тврдећи, да је четвртак био 1367., кад они наводе | да је цар убијен, а не 2. децембра, који Ковачевић узима

као датум смрти. Ковачевић се био грчевито ухватио за тај датум и после тога и, занимљиво, док је у читаву ост:

лом разлагању имао ванредну вештину комбинације, селе.

није дошао на мисао, да доведе у везу датум 4. децембра из пећског летописа (који имају и други, као врху брезнички), | за који сам вели да је «најтачнији», са назнаком дана из сеченичког, или да уопште истражује откуд и један и други податак, него се са ретком наивношћу код њега питао

овако: «Зар није врло оправдана претпоставка, да је писац _ > 4

сеченичког летописа, редигујући дотично место, позајмио из родослова недељни дан боја маричког, па га то подстакло, да одреди. недељни дан и за смрт Урошеву2)) Да нема тог недостатка у расправљању оно би се, по својим. другим добрим особинама, могло просто узимати као пример мудре опрезности и солидне анализе.

Слична паралела дала би се учинити и између руварчеве студије о кнезу Лазару и косовској бици са Ковачевићевим приказом Вука Бранковића, и опет са занимљивим разликама истог закључка код разних научних темперамената. |

Али у другом једном врло важном питању, у решавању података о стварању српског краљевства, Руварац и Ковачевић не долазе до истих резултата и биланс у овом случају не испада на корист Ковачевићеву. Зашто тог Он је, врло опасно за хисторика, ушао у то питање с једним утврђеним мишљењем и није дозвољавао да решење буде

друкчије од онаквог, какво он претпоставља. Стеван Прво-

венчани био је, вели он, «један од најактивнијих наших владалаца», и он стога не може имати онако пасивне улоге, какву му дају извесна излагања Доментијанова. И да то докаже Ковачевић одбија три савременика, који говоре о Стевановим везама с папом и о примању круне из Рима;

И опет краљ Вукашин није убио цара Уроша. Београд 1884., стр. 19. у