Годишњица Николе Чупића
Љубомир Ковачевић _ | 299
налави чак, да је и тај наш домаћи извор, Светогорац. Доментијан, ради католичкиње краљице Јелене имао разлога, да буде пристрасан и да тако нешто импутира Светом Сави и прелази стога преко једног веома важног податк: из. тог житија, о неспоразуму између Саве и Стевана, не хтијући просто да чита без предубеђења оно, што стоји нимало двосмислено и као на длану. Тај грех према на1) објективности, — једини, који је очевидан код њега _ Ковачевић је платио тим, што је његова аргументација остала непримљена од свих наших научних радника, без разлике и изузетка, а то је у његовом раду несумњиво јединствен случај. Руварчево излагање! држи се дословно извора; једнострано и без свих могућих комбинација брани оно гледиште, које се једино може одржати на основу досад познате грађе и доследно примењује метод, којим се служио читава живота. Јер он је видео јасно и ценио правилно, да је узалудна свака, па и најдуховитија комбинација, кад нема реалне основе и кад остаје висећи у зраку. Ковачевић је знао домаће изворе одлично и интерпретирао их је обично добрих начином. Његови су наводи поуздани, његове везе сигурне и дедукције ретко кад смелије од оног што извори кажу. Колико би још било његове излагање пуније и комбинација темељитија, да је у толикој истој мери знао и стране изворе или да је којом срећом као Јиречек дошао до дубровачког архива и до непроцењивог блага, које се чува у њему. специјално за нашу хисторију ! Овако, он је многе стране створи знао непоуздано _и неу пуном обиму и не све; он је Пахимера и Грегору читао и наводио по руским преводима, а до извесних ствари није, изгледа, никад ни долазио. Несумњиво је штета била за његов таленат и за његову хисторичарску ерудицију, што није провео које време на страни и што 'а својом великом радном енергијом није ушао у богате ризнице светских библиотека и научних завода. Новаковић је бар у касније дане дошао у тај положај и то се примећавало на његову стварању, и ако је иначе његова природа и начин рада био, за разлику од Ковачевићева, више екстензиван него интензиван.
.Р Летопис, књ. 208, 1901., стр. 1—44 ~
АЉа ДИ за мо Ја ДИУ Ц ; | њу о, 57