Годишњица Николе Чупића
.
Бан Кулин 19
скупа.) Можда један разлог за то треба тражити и у том,
што, како изгледа, спљетски надбискуп Бернард није имао великог личног угледа, па је мађарски краљ посебним писмом тражио од Спљећана, да поштовањем према њему и сарадњом с њим докажу своју поданичку лојалност.2) Год. 1207. Андрија, краљ угарски, потврђујући надбискулији спљетској сва права и поседе наводи међу њеним подручним дијецезама и босанску.з) Али папино писмо од 12. марта 1222. упућено Дубровчанима изрично препоручује, да каптол изабере за надбискупа човекг, који ће моћи помагати, на сузбијању херезије у Босни.“) Три године после тога, исти папа Хонорије Ш, потврђује Угрину, надбискупу калочком, оне области, које му је даровао краљ Андрија, и то Босну, Соли (5оу) и Усору, да тамо истреби јерес, а даровница гласи: #61! ег ессјезте (ше рег (е зајуо шге тесто т гедаш биз ег ганопђиз сопзџенз. Исти дан упућено му је и посебно писмо, којим му се препоручује да потпуно рашчисти у тој области верске одношаје.5) Две године после, 1227., Гргур 1Х потврђујући надбискупији дубровачкој буле својих претходника, не изоставља геспшт 5Зегшне диода ез! Возпа.6)
Ми смо, после свих обртања, у тој ствари мислили и на то, да се овде радило о две епископије. Једна је била северна, са Соли и Усором, а друга централна, босанска, која се спомиње од 1067. Јер 1187. први пут се јавља геспит Зегуше диода езе Возпа и само се та, с том карактеристичном ознаком, додељује Дубровнику.)
Из таквог очевидно пометеног стања следи јасно само једно. Мађарски краљеви настојали су, да уз свој политички утицај имају у Босни и црквени. Отуд настојање, да се босанска дијецеза придружи њеним црквеним средиштима. Спљетски покушај није имао успеха и с тога се акциони центар пренео у саму Мађарску. Тим је постала чвршћа и политичка веза, јер су дани увети за деловање потпуно у духу мађарске државне
у) рт. Хбог. Ш, стр. 16—7.
2) 1614. стр. 18. Имао је и парница са својим каптолом и свећенством,
3) 1а., стр. 70.
9 бла., стр. 209—210.
5) 151а., стр. 242—3.
5) а. стр. 274.
6) Ср. Станојевић, Борба, стр. 157, 27. Е. Каскћ, ОПоситетша, 2ХаргаБгае 1877., стр. 201—3. Оглашена за сумњиву код Талоција, Јиречека и Шуфлаја, Асг«а ећ аротаја гез Ађатае тефае аеган5 Пизбаппа. 1, Утдођопае, 1913., стр. 17—19. 34