Годишњица Николе Чупића

20 Годишњиц

- МИ '

политике и јер се тако и у црквеном погледу осећала извесна овисност од Угарске. Отуд отпор у Босни против католицизма има националан карактер и налази упориште и на дворовима владара и великаша. С тога се, сасвим природно, да разумети и пасивност, којом се у земљи тобож иступало против јеретика и она настојања, да се што више избегне утицају тих средишта, којима је вера могла бити више средство него циљ. Везе са дубровачком надбискупијом биле су ствар традиције, · али због тога истодобно и добродошао изговор, да се избегава утицају других. Дубровачки надбискупи нису имали политичких тенденција и то се видело. Отуд се и волело остати с њима, него са Спљетом и Калочом. И с тога Кулин и његови на- . следници стално одржавају те одношаје и ако понекад, као што смо видели, Дубровник нема за дуже времена људи, којима би положај стављао у дужност да воде бригу о тим везама. У очуваним документима нема нигде прекора за ту гравитацију и мимо папину наредбу, али и да их је било, ти се, нарочито из Рима, не би нимало дали бранити црквеним разлозима.

Али та оскудица врховног надзора, организованог и континуираног с једног места и са једним системом, осећала се и сувише у земљи и знатно омогућавала ширење ,богумилизма. Нарочито у доба с краја ХИ! и почетка ХШ века, кад је у свим блиским надбискупијама било више ближих и за њих непосреднијих питања, него што је рад у далекој и тамној Босни и кад су, као неким случајем, на главна места у њима дошли људи без потребне енергије или лично врло незгодни. Каснија предузећа против јеретика, која су се с времена на време јављала оштра и опака, била су увек без нужних увода и без још нужнијег доследног наставка, и вођена већином од Мађара, само су читавој борби давала ореол мучеништва и још више доприносила, да се та „народна“ вера осећа као противност католичкој силом наметаној.

Занимљиво је, да о Кулину никако не говоре домаћи српски биографи, нити што казују о његовој државничкој акцији и везама са Србијом. А то је могло бити ако не којим другим поводом, а оно бар код Стефана Првовенчаног тамо, где је говор о Вукановој акцији против њега.) Год. 1199. упутио је

1) Ср. Р. ]. Заганк 2луог зу. утеопа ода Кг. З!ерапа. Ргар 1868, сгр. 19—20. Доментијан, ед. Даничић, Биоград 1865.. стр. 94—9. Теодосије, ед. Даничић, Београд 1860., стр. 78—83.