Годишњица Николе Чупића

24 | Годишњица

вати католичку веру и „ако би и друго што хтела о нама одредити римска црква“. То је потписано 30. априла на отоку Чепелу. Те одлуке дао је краљ Емерих и Кулинову сину, „који тада беше код нас“,!) са захтевом да се и он обавеже на њих и на друго што би му римска столица упутила зесипдит дешт, Овај је на то пристао и у случају, да би свесно трпео јеретике, обвезао се платити хиљаду марака сребра, од којих би пола ишло папи, а пола краљевском фиску.2) ·

Д. Прохаска налази, да се иде предалеко, ако се „17 зате Спјетсе 5[о је бап Кип ропомо па иза једпог розјапзфуа зуоје одпсапје од Бовштизћуа ргеа игагзкит Кгајет Етепкот, гак исије, да је БЂап Кшт о — уага! игаг5к!. Џ згедпјет упђеКи ха:зја је роугајак Кагонској сткуг бго ст од тедипагодпе уатпозн! 1 гагитиуо је да се га Вап Кштп зуесапип пастот пајаун опоте зизједпот зихегепи, Кој је бло озођш рарт роигдатк“.3) После оног, што смо раније рекли о Кулинову, односно босанском одношају према Мађарима у то доба, ми немамо шта више да додамо. Ово је код Прохаске само примедба на основу једне претпоставке, која ни сама по себи не би била много вероватна, а још је мање у вези са свима осталим моментима, који се имају узети у обзир. Јер, ако би Кулин од слободне воље и ишао да то „најави“ ком суседном владару, он би се могао, преко Дубровника, обратити Млецима, и тешко би се одлучио за оног владара, који би из таквог акта могао с разлогом изводити појачавање својих права. А кад то ипак чини онда значи, да то осећа дужношћу и својом и своје државе.

још исте године 1203. јавио је краљ Емерих папи о том свему задовољан успехом, а легат Иван ставио је и извесне предлоге. У читавој Кулиновој земљи само је један бискуп, а ги тај један је мртав. С тога би требало, јер је Кулинова држава шира од десет дана хода, да се тамо именује нов епископ и то по могућности Латинац и да се, осим тога, створе још три четири нове епископије.)

1) Код Рачког. Кад УП, стр. 142, погрешно, да је сам Кулин ишао Емериху. Општи приказ овог свега има Ог. М. Ргетег, РПје ипсапзсће РопитКкапегогаепзргоутг2. 2и1сћ 1913., стр. 56—8.

2) рар. Хбог., Ш, стр. 36—7.

3) Мачаут Ујезик ХУ1, 1908, стр. 528.

+) Грир. Хђбог., Ш, стр. 36—7.