Годишњица Николе Чупића

Бан Кулин Х 25

И тај предлог показивао је, као и много друго, да се није погађао прави пут у решавању. То, што се предлагао Латинац, било је, исто као у Спљету, чије нам одношаје живо приказује Тома архиђакон, само с тога, што се веровало, да они имају више спреме и више смисла за потребе римске курије. Словени су, можда, водили обзира о расположењу у земљи и можда се устручавали, да употребе и најоштрије мере у борби са својим елементом. Сасвим је вероватно да је тај предлог био и против словенске службе, која се сама по себи сматрала у Риму као нешто, што је ван унифицирајућег процеса латинске црквене културе и што само може да ојача и охрабри људе "склоне неким својим особеностима и по том, по њиховом схватању, и елементима јереси и шизме. Да такво схватање није дозвољавало уступака било је јасно, исто као што је јасно, да је такво држање појачавало отпор националних елемената и било на штету католичке цркве.

П

Један Кулинов натпис нађен је 1898. год. код Високог, под селом Мухашиновићима, у такозваној Туштиној њиви. Данас се налази у Земаљском Музеју у Сарајеву. Објавио га је први Ћ. Трухелка у Гласнику Земаљ. Музеја Х (1898.), стр. 617—622, и после у М/1азепзсћан сће Миће ипсеп УП (1900.), стр. 215—220.) У фотографији крстова ретуширани су многи натписи произвољно и због тога је она непоуздана. Натпис није ревидиран према оригиналу у збирци Љ. Стојановића Стари српски записи и нашписи, 11, бр. 5536—5542.

Ми смо тај натпис проучили изнова. Наишли смо при том на ове ствари, које Трухелка у својој брзини или није приметио или је схватио сувише олако. У првој речи натписа криво је читано си. И у фотографији, а у оригиналу [ош више, јасно се види, да је то љ. И пре њега није писано с простим усправним потезима као код Коулинђ или зида, него "се с другог ступца лепо види једна потегнута црта на десно, којом се несумњиво хтела означити веза између и и ж. С тога ми држимо, да се та реч мора читати си'.. У другој речи писарском невештином писано је шц место ц (црквљ). У другом

1) Поново, у латинској транскрипцији, дао је Трухелка тај натпис у Гласнику Зем. Музеја ХХМЛ, 1914, стр. 228.