Годишњица Николе Чупића

26 М одишњица

реду не недостаје на почетку ништа, него оно што фали то је с краја првог реда, где је плоча отучена. У другом реду на крају лепо се види написано уплетено п и р заједно и прва половина слова н,) што је Трухелка читао као гром. Лигатура, коју имамо у тој речи, то је очевидан спој слова тир,

јер да је писар мислио изразити г ир није имао никаква про-

сторног разлога да спаја једно слово с другим.

Сам натпис врло је неумешан. Без потребног распореда слова писар је прве редове писао одвише крупно а задње збијао и правио у њима слова пред крај три пута мања од почетних. Слова су неједнака и у појединим речима и стрше, и ако им је општи дуктус према десно. Карактеристична је за то нарочито величина слова н у речи банђ или још упадљивије чу речи коучевђско. Писар, односно клесач старијег Грдова натписа био је много вештији и прегледнији. Ни писање појединих слова није једнако. А се пише на три начина: прво, с потезом и невезан уза њ као знак г у пола линије (црквљђ); после у целој || (Коулинђ), најзад с припијеним углом (коучевђско), и неприпијеним (коучевђско). Код и је попречна црта равна и иде нешто мало испод средине, од прилике као

и код Грдова натписа.2) Код 8 се два полукруга у неким слу-.

чајевима не састављају (црквђ, постави), а у неким спајају (коучевђско, здравие). Исто у натпису кнеза Батића; ср. Гласник Зем. Музеја, ХХУ;, сл. бр. 34. Како је на врху плоча мало отучена непотпуно је сачувано слово ф у речи црквљђибу речи банђљ. а се пише, исто тако, на два начина. Једном је полукруг при врху а (банљ) а други пут и средини (| (зида, на). Н се увек разазнаје по својој косој црти, која спаја врхове паралелних усправних потеза. Код ф су црте оштре и праве углове много изразитије него у Грдову натпису. У споју ои у за у о је увек за пола мање него нормално, исто као у Грдову. Ил има оштрину кута, као у многим другим босанским натписима. Ср. Гласник Зем. Музеја, УП, сл. бр. 5, 6, 9, 10, 11, 12, 14. Облик слова з је на неким местима врло незграпан (зида, образљ), док је у речи Загорис обичног типа. Б и с су потпуно округли. Код 5

недостаје доњи део полукруга и слово изгледа просто овако

ђ) Како у штампарији нема техничких подобности за графичко престављање свих палеографских особина овег споменика, то смо принуђени да их описујемо речима.

2) Гласник Зем. Музеја, ХХШ, 1911. стр. 486.