Годишњица Николе Чупића

32 Годишњица назив краља Србије. Стеван Првовенчани наводећи, да га је брат победио туђинцима спомиње и да је земља била опустошена.1) Доментијан то проширује овако: иноплеменњникомљђ 60 пришњдешиимњ отБчњство светааго по истинћ сљтворише вљ опоустћните и сббраниле прбподобљнааго отљ вљебхњ странњ вњ расхвиштените положише, ови ороужигемљ падоше, ови вњ плђињ заведени бише, ови вљсего имћнита обљнажоше се и ништетћ тблесвиђи прђдаше.2) Теодосије нарочито подвлачи како је било више нападача на Стевана. Вукан је узео „иноплемениме ГЕЗБИОг МНОГБЕ ВБ помоштњ,“ и на Стевана: „вљстааше на њњ многашти хоте озлобити и праздњна сљтворити“.3) Око граница у Србији дође одмах до сукоба између Мађара и Бугара. Бугарски владалац Калојован, који је постигао знатних успеха до те акције, сматрао је да има права на оне области, које су запосели Мађари, и био је готов да се бори за њих. Он је с тога скупио јаку војску Бугара и Куманаца и протерао и Вукана из Ниша и Угре из Браничева.+) Стеван је онда поново враћен на престо Србије. Знатно су му при томе помогле и свађе између мађарског краља Емериха и брата му Андрије, које везаше њихов интерес за питања ван Србије, исто као и потхват Млечића против Задра.

Наши извори казују јасно, да је земља доиста била оплењена и природно највише они крајеви, у које је директно продрла непријатељска војска. Кулин је можда суделовао у овом походу против Стевана. Разлози за то могли су бити ови. Окружен од два опасна суседа, Емериха и Вукана, он је могао видети, да не би издржао борбе с њима и с тога је, као иу питању вере, волео попустити, него давати повода нападајима на себе и изазивати сукобе. Претпоставио је, дакле, да он иде. с њима против неког трећег, него да они сами или са још ким пођу против њега. После, он је то можда и морао. Једно с тога, што је већ био осумњичен и требао показивати да нема разлога ни у ком погледу каквој акцији против њега. А друго с тога, што је то можда морао чинити на захтев мађарског

5) Првовенчани, сп. д, гл. ХТУ, стр. 19.

2) Доментијан сп. д., стр. 98.

3) Теодосије, сп. д, стр. 80.

%) А. Нибег, Дезсћјсћке Озгеггејећ5 1, боћћа 1885., стр. 376—8; Јиречек, сп, д., стр. 276—7. Пг. ЛУ. М. Зјајаг5к, Сезсћесћје дег Вшрагеп |, Гера 1918., стр. 106.