Годишњица Николе Чупића

Бан. Кулин +

И Датирање споменика Трухелка решава овако: „Упјете

| · Када је пабтјеп оуај пагр:5 тое зе шугаш рпшспо (аспо. Ро_ тпајо је, да је ђап Кипп за озгајот у]јазјејот 5зуојот |ек 8. _ ара 1203. па хђоги и Во от рођји па Воз ргезао па Каго"ИисКи ујеги, а до опда Бђазе рпафаза „Бозапзке сткуе“ ђоги"пшзке, а Као Вогит! тје тосао да отаф! сткуе. 5 (ога уађа _ омај пагр:5, Кој зе одпоз! па ггадпји КиПпоуе сткуе, згау нв и тагхдођЦе од год. 1203. до Копса год. 1204., кад зе Кип хадпј _ ри! зропје“. О том, како се има схватити читав верски про_ блем и појава босанског богумилизма м ова „одрицања“ и _ конверзије ми ћемо посебно говорити другом приликом!) и на _ широј основи. Што се специјално тиче Кулина може се рећи _ само ово. Ни из једног поузданог документа не следи, да је он "био одметник од цркве уопште. Што је помагао или трпео једну од цркава или штитио богумиле, то су били разлози _ других мотива и друге намене. Да је Кулин био осамдезетих "година ХИ века добар Хришћанин показује заклетва у уговору

с Дубровчанима. Али Трухелкино датирање,2) — и ако ми никако

"не полазимо с његове тачке — ипак је приближно једној нашој

_ мање вероватној комбинацији, и то према хронологији дога-

_ђаја у Србији. Тамо се борба између Стевана и Вукана у главном довршила у лето 1203. Ми, иначе, држимо датирање са 1185. годином као много документованије и вероватније И || _остајемо за сада при њему.

Како је и кад је Кулин завршио свој живот и владање није нам познато.

Ш Традиција о бану Кулину одржала се до најновијег вре-

__ мена. Док су се потпуно заборавила имена и много млађих и

много значајнијих хисторијских личности, његовим се још увек обележава почињање из дубоке старине, „од Кулина бана“,

„од бир земана и Кулина бана“, „развезао од Кулина бана“,3) "и то од боље, златне старине, „од Кулина бана и добријех

1 Б. Петрановић је наводио, да су се одрицали калуђери чина Св. Василија. По тексту одрицања то није тачно. Богомили, Задар 1867., стр. 96.

2) По њему К. Херман, Средневђковљме памлтники Боснји и Герцеговинћ. Трудњ ХГ Арх. Сљђада вљ Кјевђ, Сеп. пр., стр. 3.

3 В. Ст. Караџић, Српске народне пословице. Београд 1900., бр. 4584, 5322. Ср. М. Убавкића, Историја Срба, 1, Београд 1886., стр. 169.