Годишњица Николе Чупића

54 Ом ИМ ММП Ауе аи

38 | _ Годишњица

дана“) Спомен пословички „Куљена бана од добријех дана“ забележен је већ у ХУП веку.2) Прадавну старину казује узречица, што је записао П. Будмани у Академском Речнику: „То је било онда, кад је Кулин по свијету ходио“.

Традицију су одржавали и ранији носиоци државне власти. Склапајући свој први уговор са дубровачком републиком Матеј Нинослав куне им се клетвом „какомђ се е банљ Коулинљ клељљ“, и да Дубровчани слободно пазе свој посао „тако како соу 8 бана Коулина ходили безђ все хабе и зледи“.3) Значи, да је Кулиново доба било на добру гласу и да су Дубровчани били _ задовољни сигурношћу и начином, како су примани у његовој. држави. Готово двеста година доцније, 1406., молио је босански краљ Твртко П Твртковић са херцегом спљетским Хрвојем, Ладислава, краља напуљског и хрватско-далматинског, „да би потврдио краљевству босанскому све обичаје, стање и области, да и међе (особито према Угарској), како су биле за Кулина. бана“.%) Биле су, дакле, још у успомени и сматране као посебан дЧездегашт. У ХМП веку, у једном свом опису Босне, Иван Томко Мрнавић потсећа на Кулин-бана и његов одношај према Риму (на основу Теобалдова писма).5) Орбини, пре тога, казује, „да је за Кулинове владе била у Босни обилност и плодност жита и свачему тако, да би послие много година, кад би који пут љетина уродила, Бошњаци говорили: „Приидемљ вђ дни Коулинови“.6) Из истог века и у истом значењу је и узречица „Повратили су се доба Кулина бана“.7)

Већ је стари Филип Ластрић и после Јукић забележио традицију, да се босански бези Куленовићи изводе од Кулина и да се и сад „и уепкот бгоји 1 боса уп паћоде“,5) Куленовићи се, којих има католика и муслимана, али ових знатно више, одавно сматрају као породица „рода племенита“ и као такву је бележи летопис фра Николе Лашванина.") Муслимански су Ку-

у М. Капетановић Љубушак, Народно Благо. Сарајево 1888., стр.131. 2» р. Ратшас, Рочјомсе. Дагтеђ 1871., бр. 1122. · 3) Глрт. бог. Ш, стр. 427. 9 По Луцићу Клајић, сп. д., стр. 65, 52, 231. 5) Рг. К. Ногуаб,, Мопштета НШагогтса Хота. (Ојазик Дет. Мигеја, ХХЕ 1909.). Сеп. от. "стр: 159. | 6) Клајић, сп. д,, стр. 65. т Рата с, зр. а., бр. 3673; стр. ЈУ. 8) ЗТахођиђ Возијак, Хетор:в ! ромгезн са Возпе. Хаггеђ 1851, стр. 93. 9) Рг. Гга ]. Јејепс, Гјегор: 5 га М које Габуатпа. 5агајеуо 1916., стр 111.