Годишњица Николе Чупића

пет АЈ ИВ

ПРИ а ЛИ аи ИЛА Пт И СИ а

ЛР

"ну 7 -

ПИТ

Бан Кулин и “99

· леновићи у Кулен-Вакуфу, где их је педесетих година прошлог

века било до 40 кућа (Јукић, стр. 50), а католички су у Соли.

У-самом народном предању нашао сам о Кулину ова причања. Не много поуздани Иван Зовко саопштио је једну причу о „Кулен-бану и Капури краљу“.:) Била су то два ретко добра

пријатеља, „ко нокат и месо“, један је био бан од Босне, а

други краљ Хрватске. Заједно су живели, заједно ратовали,

"заједно ловили. Најволели су за лов познате соколе из херце-

говачке Дрежнице, па су становнике те области ослободили плаћања пореза у новцу и тражили од њих само соколорге.

После њихове смрти све се изметнуло. „У свачем изрод, паи "у томе. Сваки дан то горе и то јадније. Нестало старе ми-

лости и љубави у свијета и у народа. Свак се бави са собом,

"сваком је доста и себе“. Кулин је, према том, пословична ашгеа

аећаз. Необично је само име хрватског краља, Капура, које иначе не сретамо у народној традицији. Могло је доћи од безначајног породичног имена Капора (али у којој вези 2), што је тешко веровати или од чина корпорала, који се у народу чује "најчешће у облику капурал и капуро.2) У том случају традиција би била знатно помућена и питање је, да ли је много стара.

У Јајцу забележено је, да деца, ухвативши се за руке и направивши ланац, певају ову песму приближујући се и повла-

_чећи се ритмичким кораком једни према другима:

01 Стјепане бане, отварај нам врата.

Отворена јесу и пометена су.

Чија је војска нек иде, нек иде!

Кулина бана је војска, је војска

Кулина бана је војска. Сви се стихови понављају. За ту песму, која изгледа врло примитивна и стара, примећено је у извештају, да је „вероватно скоро научена“.3) Не каже се, на основу чега се то претпоставља.

Иван Трнски саопштио је једно предање својих предака

из Босне о Кулину, очевидно нешто декорисано. Он је, казује прича, омркао једном у гори, „како би се за доба попео на вилину главицу и ондје затекао вилу, коју је свакако хтио да

1) Хбопик ха пагоди Жуоб | обсаје Јижић Зјомепа Ш, 1898. отр. 153—4.

2) Ср. код Вука пословицу „још кад је цар каплар био“. Сп д» бр. 2165.

3) Политика, бр. 4339, 1920.