Годишњица Николе Чупића

40 _ Годишњица.

посестри“. Али, пошавши за неким умиљатим гласом, зађе с пута и не заустави се све дотле, док га умор није савладао под неким борићем, где заспа. У јутро сунчани зраци пану равно на Кулина и он „стаде у сну зажетим трепавицама трепати и сузе ронити“, док се одједном не наднесе нада њ један китњаст огранак, који га заклони. Пробудио га је иза сна један лист с те гране, што му је пао на образ. Он се зачуди, „када опази кроз лишће златокосу љепотицу сву у бјелини

одјевену, а златним појасом опасану, гдје бијелом ручицом

држи онај огранак“. Кулин скочи и одврне грану, да види боље свог заштитника, а кад вила хтеде да побегне, он је посестри. Она се заустави и каза му, да је вила његова колена и да га је спасла од велике беде тим, што је спречила да наиђе на вилинско коло. Кулин јој рече, да је хтео посестримити једну од вила, која би му имала помагати „непријатеље надбијати, моју власт и моје господство ширити, те тако славним и дичним постајати“. Вила му нато примећује, „колико би морао своје рођене крви пролити, колико ли свијета поморити, да све своје непријатеље надбијеш, који у те сада и не дирају“. Рат је „крвав посао, којему се вишњи Бог никако не радује“. Па и лично та жеља није добра. „Тко се једном стане љеством славе пењати, тај се не да уставити, а онога, који му на љестви закрчује пут, строваљује у понор, у безданицу“. С тога га, по речима те приповетке, „заклиње вила твојега рода и племена“, да се окани четовања и отимачине, али, да брани своје под сваку цену. „Имаш подложнике твојега закона, буди свим отац и мајка, утврди и учини самовласну своју државицу, да ти нитко у њој не запреда. Гледај, да се помаже радљива сиротиња, да цвате трговина, да се свакому кроји једнако правица и колико је Бог добра дао, да свакому птичице пјевају! Онда ће ти се име спомињати, док тече сунца и мјесеца, зелењет ће вијенац твоје славе већма, него да будеш богзна какав јуначина“. Кулин је послушао вилу и постао славан по доброти.1)

У казивању има нешто елемената истинског народног причања (на пример, за Краљевића се Марка казује, да је направио хлад или вили или њеном детету и за то, као награду, добио

1) У оскудици библиотека наводим по делу дра М. Дејановића и И. Стиачевића, Јисозјоуепзко Ш5се, Дастеђ 1920., стр. 51—3. У Српској Читанциз, П, дра В. М. Јовановића и М. Ивковића, Београд 1920., стр. 77—9, рата ј2 стилски преудешавана.

~ до јава + јави