Годишњица Николе Чупића

Ро Бан Кулин 5 ; | 41

; своју снагу),:) али сво ово пацифистичко разлагање, које носи читаву приповетку, изгледа више учена и скомбинована ствар, него народска мудрост. Има, истина, народних песама, које не глорификују наџаке или буздоване, али ипак нема ниједне, која би владаре ценила по њиховој трговини, исто као што несумњиво нема у народској фразеологији реченица, које би тражиле језиком хисторичара, да им владалац „учини самовласну своју државицу“. Ми с тога мислимо, да је Трнски на основу свог познавања прошлости (Кулинов трговачки уговор са Дубровником!) и на основу традиција о добрим прошлим временима бана Кулина скитио ово народно предање и дао му · овакву тенденцију, коју, у осталом, у приказу Кулинову имају и многи хисторичари.

Али, ма колико одвајали један добар део садржаја предања, као што је ово или оно Зовкино, ипак је и важно и занимљиво, да је спомен о Кулину остао сачуван у свима слојевима народним и то свуда са једном општом позитивном 0с0бином благостања тога времена. Иначе, готово је светска појава, да лица ранијег Средњег Века, чак и важне хисторијске особе, ишчиле потпуно из народне успомене.2) Кад се тако није догодило са Кулином, кога, узгред речено, није популарисала црква као Немању, онда значи, да је он доиста имао знатна угледа и нечег. вреднијег или у својој личности или у својој владавини, што му је могло да помогне стварању трајног гласа.

Владимир Ћоровић.

1) Ср. С. К. Гласник, ХХ, 1908, стр. 768—771. 2 А. ап Деппер, Га Еогтавон дез Герепдев. Раш, 1917., стр. 155.