Годишњица Николе Чупића

00 ; И и Годишњица

нико не зна. „Ипак ако то не усктете, неће, бојим се, ктети, ни да нам пишете у напредак за исто дело, нити ћемо смети имати каквенибуд преписке с вама, нити ће вам се икакво писмо ваше примити, но неодпечаћено вратити, 512 ртасећ зиреп5“.

Вук му одговори одмах сутра дан (24. јуна). — Како је већ знао за руску пензију, то му је и одговор много мирнији, и — спустио је цену оштети. Он му пише: 1. да за сад не сме тамо прећи од Германа и његових интрига; 2. да он не тражи да Господар води процес и с ким, нити у тој његовој ствари има шта да се извиђа и истражује. „Што се о томе из писама од 4 јан. не може дознати, оно Господар зна боље од мене. Сва је ствар у томе да ли Господар налази за право да му накнади штету (а неправду, ће он за његову љубав опростити.) Он је ту штету у своме писму по правди назначио, а био би задовољан, ако би му Господар послао и 1000 ф. сребра, и не би о томе никад поменуо ни њему ни икоме другоме. Ти би му новци били милији као знак Господареве милости, него новци у потреби. Ако га Господар тако не попомилује, онда престаје његова преписка с њима. „То ће ми бити награда за моју љубав и ревност к Отечеству и за оно, што сам се трудио, да Господару и с мојом срамошом чест и славу учиним. Онда ће се и на меки испунити оне ријечи Спаситеља нашега, да је пророк само у Отечеству своме без чести. Онда ћу пред свијетом моћи казати: воздаша ми злал за благан“. Не сумња да ће он ово писмо прочитати Господару, и да ће по дужности својој казати своје право мишљење о овој његовој ствари. (Преп. П, 581, 583; 75, 76, 77).

Вук је остао у Земуну још месец дана чекајући Кнегињу Љубицу, али одговора никаква из Србије није добио.

УШ

Страх Вуков од Германових клевета да не изгуби пензију; поновно обраћање кнезу Милошу; одлазаку Србију и измирење с кнезом.

Страх Вуков од кнеза Милоша изгледа да је и овога пута био претеран, као и лањске године. Пошто је отишао из Земуна, Васиљевић му је писао (23 септ.), да је послом био у Београду и случајно се састао с Давидовићем, и разговарао се о њему. „Он ме уверава да сте тамо прешли, да би за вас пробитачно било, одонуд не би се без једне, ако не више маторки вратили; он каже да ви нисте онамо у црном тефтеру, како што ви

'