Годишњица Николе Чупића

и ИУ ; А АИ МЕ

из СРБИЈЕ КНЕЗА МИЛОША)

(1815—1839)

ПРИВРЕДА

Најважнија грана привреде у Србији у доба Кнеза Милоша било је сшочарсшво. Оно је стајало високо изнад земљорадње. Огромне, ненастањене и необрађене просторије давале су врло

много услова да се све врсте сточарства обилато развију.

Највећи део људи и деце бавио се овом врстом домаћег газдинства и проводио све време ван села, код стоке.)

Од све стоке највише су гајене свшње. Оне су биле „прави и највећи ужитак народни, једно што их је због шума ласно запатити и држати, а друго што се у свако доба године могу продати“.2) И најсиромашнији сељак имао је по неколико брава свиња. Непрегледне шуме давале су обилато жира за њих, те су одгајиване готово без икаквих трошкова и без великих тешкоћа.3) По варошима се свиње, због Турака, нису смеле држати. Свињско је месо у вароши доношено са села, и то тајно, „у вреће завијено, или у сено сакривено“.%)

После свиња највише је било оваца, а за тим коза. С куће на кућу било је од прилике на 35 брава оваца и коза, које су чуване на торовима.5) — Сем тога било је врло много говеди и коња. Домаћа говеда била су ситна и слаба, све до скорашњих времена. Само у неким крајевима, под утицајем гајења боље стоке од стране Кнеза Милоша, и сељаци су били по-

#) Одломци из већег дела о приликама у Србији у време прве владе Кнеза Милоша Обреновића.

1) Ото Дубислав Пирх, Путовање по Србији, 183.

2) Вук С. Караџић, Даница за 1827, стр. 104—105.

3 М. Петровић, Финансије и установе П, 981—987; Спомевик ХУП стр. 35. з:

%) Сретен Л. П., Путовање по Новој Србији, 64, 193.

5 М. Петровић 1, 450; ПЦ, 995—996.