Годишњица Николе Чупића

___Из Србије Кнеза Милоша ; 67 чели добијати боље говече.) Коњи су били домаћег соја, више јаки но лепи, лаке главе и правих крстина. Кнез Милош је имао и лепих арапских хатова. Неговање коња било је примитивно, а сељаци су их упропашћивали и тиме, што су их прерано употребљавали на рад, често пута већ у другој години.2) — Најмање је било бивола. Они су се, истина, гдешто виђали,)) али су њихово млеко употребљавали само Турци, а за вучу су се њима служили једино досељеници из околине Ниша и Лесковца.") — Магарци, којих је у Турској увек било у великом броју, у Србији, изгледа, врло су се мало употребљавали за рад, те се готово никако и не помичу. Само су печалбари, долазећи из јужних српских крајева, на њима носили свој пртљаг. Изгледа чак да је било стидно служити се магарцимаз) — По селима је било врло развијено и пчеларсшво.б) Исто тако било је нешто и свиларсшваг")

И ако је Србија била врло плодна земља, те је могла да произведе сваку врсту жита, ипак је пољопривреда у њој стајала далеко испод сточарства. Обрађивање је земље било врло при-

"_митивно. О употреби ђубрета није се ни знало; ђубре се, кад би се где нагомилало, просто спаљивало.8) Орало се ралицом и то врло плитко и невешто.)) Исто је тако примитивно рађено и све остало око земљорадње.

За дуго после ослобођења сејао се у Србији само кукуруз, јер је, сем Мачве, варошког становништва и турских гарнизона, проја била главна народна храна. Пшеница је била врло ретка. Сејала се само толико „колико да се умеси по-

1) Насеља Српских Земаља ТУ, 739.

2) Пирх 70—71.

3) Пирх 31, 47.

4) Сретен Л. П,, 442.

5) Кад је кнез Милош, шале ради, хтео из Цариграда да купи магарца Стевану Брки, председнику Пожаревачког Магистрата да не иде пешке од куће у Суд и од Суда кући, он га је преклињао да то не чини, јер ће „људи мислити да је померио памећу“ (М. Ђ. Милићевић, Кнез Милош у причама. Београд 1900, стр. 57).

5) М. Петровић П, 987—989; Споменик 17, 56.

т) Споменик, 17, 36.

8) Подунавка 1844, 84.

9) Тет 86. У једноме се акту из 1825. г. казује како се један сељак жали да народ, због сиротиње, оре чак дрвеним раоницима и копа пе мотикама (М. Гавриловић П, 604).

сл +