Годишњица Николе Чупића, 01. 01. 1928., стр. 30

28

Годишњи. ца

нико не би могао ни помислити, да једна војска са тако дугим повлачењем под најтежим приликама уопште, са опалим моралом, врло великом оскудицом у материјалним потребама свију врста (оделу, обући, логорској опреми, поглавито у артилерији и артилериској муницији) као и ужасни лични утисци о нечувеним свирепостима, којеје непријатељ починио над нашим становништвом и имањем у заузетој области, може да се моментано прибере, заустави елан победоносног непријатеља, па после кратког времена свом силином и енергијом да се баци на њега и извојује један од највеличанственијих успеха у нашој ратној историји. Тада, када су сви наши непри'атељи, па чак и пријатељи, мислили, да од нас нема ништа, и да је Србија пропала за навек, наједанпут, као гром из ведра неба, пуче глас по Европи, да смо ми до ноге потукли аустро-угарску Балканску Војску под командом фелдцајгмајстера Потиорека, и да смо дефинитивно очистили нашу земљу од непријатеља. Све је било запањено од куда се овако магновено створи један најмање очекиван обрт. И заиста овако нагао преокрет из једне крајности у другу редак је и врло карактеристичан и поучан пример у ратној историји. Морално стање код наше војске у очи Битке на Колубари представљало је велику кризу, коју је требало пребродити брзо и вешто; иначе катастрофа је била неизбежна. Наша Врховна Команда, потпуно поимајући овај тежак и веома судбоносан моменат, предузела је одмах и са највећом енергијом све потребне мере, да непријатеља прво у његовом надирању заустави, потом да се поврати опали морал код