Годишњица Српског народног инвалидског фонда Свети Ђорђе у Београду. Књ. 8

Опроштај једне слепе питомице на погребу Сретена Ј. Стојковића

Племениши Доброшворе,

Опрости ми што те на твом путу за вечну кућу задржавам за неколико тренутака. Пала ми је тешка дужност, да се с тобом, врли и племенити добротворе, опростим у име својих слепих и глувонемих другова и другарица и да ти кажем последње збогом и последње хвала, које ти ми, пасторци природе, али неи пасторци добрих и честитих људи, из све душе и срца дугујемо. Својим неуморним хуманим радом кроз читаве деценије ти си као потпредседник друштва „Стеван Дечански“ радио на материалном збрињавању и телесном, духовном и моралном васпитавању глувонеме и слепе деце. Својом моралном помоћу и својим озбиљним и паметним радом ти си нас, духовни оче наш, изводио на пут добра и користи друштву и народу свом. Твоја велика, племенита и добра душа зрачила је најтоплију љубав, на којој смо ми, који не видимо лепоту сунчевога сјаја и радостан осмејак милих мајки и наших,