Грађа за историју устанка и ратова 1875.—1878. године

7

хаћа, нагрпу y дивље бегство преко границе. Бегунци под предвођењем хрватских или српских вођа образоваху мале чете, које упадаху у Босну час овде, час онде, али понајвећма бејаху сузбијене. Вође ових чета били су: П. Карађорђевић, Мирослав Хубмајер из Љубљане, Голуб Бабић, Петар Узелац и други. Мушир Ахмед Хамди-паша стајао je недељама неактиван, док се под притиском догађаја не реши да организује експедицију са задатком да ослободи опсаде турске трупе којесу у Горожду затворене биле. Дивизијару Шефкет-паши, једном правом царпградском салонском официру, паде у део да ову опасну експедицију изведе. Дервиш-паша Ченгић, који управо борављаше у својој кули у Линнику, молио je отоманске ђенерале .да му помогну, нудећи им да са мусломанима из Гацког предузме претходничку и предсгражарску службу, али Шефкет-паша ово охоло одби. Колону, од прилике 6000 људи јаку, нападоше устаници, icojii са свију страна пристизаху, код Муратовице (југо-источно од Гацког), па истом месту, где je Дервиш-баг Ченгић, у години 1861. са својим башибозуцима дао храброг отпора. Отвори ce очајна борба, која je трајала дуже y ноћ, и Шефкет-паша био je принуђен да са остатком једног дела профијантске колоне, жртвујући две анадолске чете, предузме повлачење у Гацко. Ова прва знатна победа устаника над регуларним трупама одјекнула je у словенском свету и изазвала изванредну радост. Свакојако, морало je код Високе Порте поверење у Ахмет Хамди-пашу бити јако поколебано услед пораза Шефкет-паше, јер ускоро после тога, телеграфска жица донесе вест о наименовању Реуф-паше за валију, који већ после неколико дана поштом стиже из Румелије у Сарајево. Реуф-паша, син витешког мушира Черкеза Абди-паше, Кечетује био лично познатјош из Скадра, где гајезатекао 1862. године. Европски образован, частан, строг али ипак пријатан, он одиста бејаше дорастао за тежак положај босанског валије. Једина je бојазан била да ли he због свог слабог здравља моћи одолети дужим напорима у Херцеговини. Кад je приспео у Сарајево, позвао ме je једне ноћи вели д-р Кечет —• и у разговору, који je три часа трајао, претресасмо стање у коме се земља налази, и сложисмо се да je врло очајно.