Грађа за историју устанка и ратова 1875.—1878. године

51

дару, дефинитивно се о томе изразио, да he се имати да бори на висовама, а долине he служити само као етапни путови. Маршевни успеси бејаху сасвим необични; трупе су дневно 10, па и 15 часова маршовале, и од 31. августа до 7. септембра дакле за 8 дана ипак једва су прешле простор од 70 км. или око 9 км. на дан. Немогућност да се веће трупе у долини за борбу разBiijy, непрестана тенденција устаника, да с упоредних висова борбену линију у долини фланкирају, немогућност одржања бочних осигурања на маршу дуж гребена и висова бејаху пепрестано тешкоће у борбама, које се из долина на упоредне висове' простпраху, те без сумње излази да he стварно у борбама у планинској земљи решенье пасти тамо на врлетима а никако у долинском земљишту.... 11. августа са свију страна долажаху значајне вести. Једним телеграмом из Брода je јављено, да je XX. дивизија 9. и 10. августа код Доње Тузле надмоћнијом снагом потиснута и да остуоа каДобоју. VII. дивизија из Травника јавља, да су у њеној позадинп јаке масе устаника на маршу од Новог према Приједору, које вероватно теже к Бањалуци, даље, да од Ливна око 4000 Турака продиру према Јајцу, да пресеку везу VII. дпвизије са Бан>элуком. VII. дивизији бејаше испало за руком 5. и 7. августа да код Варцар Вакуфа и Јајца јаке противничке устаничке чете потисне и својим челом достигне Травник. Од XVIII. дивизије дошла je вест, да je она заузела Мостар. Ситуација окупационих трупа не бејаше погодна. На истоку и западу позадн.е везе VII. и VI. дивизије јако су биле угрожене. Позади фронта VI. дивизије на 60 км. ишао je муфтија од Таслиџе, од прилике с 14000 устаника и 11 топова, у стопу за потученом XX. дивизијом. Ова je морала напустити своју једину везу код Шамца и оступаше у долину Спрече према Добоју. Ако XX. дивизија не успе, да код Добоја истраје до доласка појачања, тада je главна етапна линија окупационих трупа прокинута. Али и према другом етапном путу, од Градишке дреко