Грађа за српску историју нашег времена и животи најзнатнијих поглавица овога времена

похе

вих књижевних првина, остављене су и многе очите штампарске погрешке неисправљене (велико слово место малога и обратно, један — или и никакав — реченични знак место другога, пропуштено истицање појединих речи или слова, растављање или састављање речи противно оном како је обично рађено, и т. д.), само ако не кваре смисао.

Од себе се разуме да ни у овој ни у потоњим књигама не може бити постигнут жељени идеални смер: овим издањем потпуно заменити сва она разноврсна издања, у којима су поједини списи Вукови и други први пут били објављени свету. Томе су узрок, с једне стране, тешкоћа самога задатка: сачувати и верно приказати поменуту разноликост и недоследност у ортографији и интерпункцији. с друге пак, и честа немогућност, разабрати се у многим из онога времена техничким недостацима и погрешкама оне могу бити понекад, у чланцима у новинама штампаним, тројаке пишчеве, уредникове и штампарске). С тога, да би слика свега садржаја ове 1 књиге била што вернија., треба — сем онога што је речено на свом месту код појединих чланака — обратити пажњу и на ове појединости :

|. у „Писменици“ реч Сарра 22. стр. 6. вр. није требало исправљати. јер се онда и тако писала; у нету су састављене и речи: нетреба 0,35), поставлљасе |15,23), зовусе (6,18), свланљасе 24,10: испуштен је или промењен Але немогу (19. стр.. 3!. вр., могу 29,41), биваћући, бивавши (45,50 и 31); промјенђује |24,20) поправљено је тако према другим местима; у речима; ждребади 24,6) и дателном 26,27) била су почетна слова велика, а у човек 21,8) мало; иза дервлвад |24.37] испуштена је запета; у ћедосмо (46,19) у оригиналу пема с: поправљено је и с помоћу 26,23) место с моћу.

2. у „Реценсији Усамљ. Јуноше“ требало је род /83. стр.,

20. вр. поправити у род. (родителикт), јер овако, како је и у оригиналу, квари смисао: — у Видаковићеву одговору : сливено (90,20 у оригиналу је славенски, а то нема смисла; и место оригин. причишавати овде је штампано пречицавати /90,46)'.

3. у „Првој објави о Српском Речнику“ можда је требало презиме Воличњ 96,12) поправити у Боличе, а реч внутреннћм 94.1) требало је оставити тако (с два н'.

4. у Мркаљевој „Палинодији“ поправљена је. ради смисла, реч одтиснуту '100.3), м. оригин. одтиснути.

0. у „Реценсији Ти 11 књиге Љубомира у Елисијму“ цитати из Видак овића су поређени с оригиналом, те је овде исправљена ортогратија према 1 издању „Љубомира“ тако је на више места стављено те место ћ и Б м. ф особито: у речима на -чБ, -шњ: самт, нисамљ), Веом. ве и т. л.; тако је и цитат „От руке до руку“ исправљен према оригиналу: „—- — до руке:“ цитат пак „при честнахљ меелен“ остављен је неисправљен (треба — чистихљ =)