Грађа за српску историју нашег времена и животи најзнатнијих поглавица овога времена

с тога, што га Вук баш тако, погрешно, понавља на три места стр. 155. и !65.: тако је и реч Мелнса и Мелпсса, стр. 129. ид. у реценсији свуда тако написана. и ако у оригиналу редовно стоји Милпеса. У интерпункцији је учињена најглавнија исправка, ради лакшега читања, у том, што је стављен потребан знак онде, где није било никаквог: тако су стављени где им је место и натписи: _Оадржанје“ (стр. 118. и Сзввљ (стр. 148. и ако у Давидовићевим новинама долазе доцније (први на стр. 416., овде !20., а други на стр. 525., овде 154... Још треба, смисла ради, ставити испуштене запете иза: године (118,31), у себи (123,14), далеко (165,29).

6.) у „Малом Одвраћку“ исправљено је више штампарских

погрешака и недоследност у писању слова ф; према Вуковој опомени о том у „Србским Новинама“ за !817. г. на стр. 654: тако треба и: пастеревђ, пасторовђ стр. 171... вр. 30.. Т. у »Одговору господину — ц —“< навлаш је остављено неколико речи на сугласник без ф непоправљено |стр. 198., 199., 201., 206., и ако би се исправка могла с правом извршити према пра= вопису у целом чланку: из ових (и других неких) нехотичних погрешака види се да је тада Вук већ био освојио нову правописну реформу, јер се у то време у велике штампао његов „Српски Рјечник“ новим (његовим) правописом. — У чланку пак писца — 94 једина је знатнија исправка учињена у реченици „Залуд мугт. Мерканл джигерицу намества“ (стр. 195. вр. 9. и !0.), где је место му у оригиналу стајало ми, а тако би, како се чини, било без смисла; тако и место Спрпскиема у оригин. треба Сарпеклеми (19447); иза премда и буни (194,6,7) потребне су запете, а не вали (197,37) треба да је тако растављено.

8. У Мркаљеву „Салу дебелога јера<“ (у оригиналу штампи. црквеном буквицом) није било разлике између великога Е и великога 6 (у натпису и у почетку речп које треба писати првим словом великим ; али с тога, што Мркаљ то слово употребљава и у почетку оних речи, које пначе пише малим ве, а не е, овде је у тим случајима стављано велико 6 |у речима: бра, бдинозвучна, бри и т. д.); у «егунство (!71,30) треба мало т (без тачке).

Још је овде онде стављено у угласту заграду што је у оригтиналу било испуштено или погрешно.

На чланцима у овој књизи под бројевима П, Ту и У нема никаква потписа, а под ор. У! је потпис „Рецензентђ,“ какав би према натпису морао бити потпис и чланку под бор. УП; чланци пак под бр. 1Х и Х имају само потпис „В.< Да су то све радови Вукови, јасно казује и сам језик пи тон њихов, а да су реценсије Видаковићевих романа и ова полемика с њим (бројеви п, У иу Вуков посао, још се може потврдити, с једне стране, критичарским чланчићем и управо завршетком полемике с Вида-