Грађа за српску историју нашег времена и животи најзнатнијих поглавица овога времена

ковићем [у П периоду »„Неколшко ријечи о другом објављенију на третђу частљ Лпобомира у Елзетуму“ (у 1 књизи бор. ХИЛ, који је писан новим правописом с потписом Ненад Новаковић, а с друге стране и преписком Вуковом, до сада на свет објављеном. Посебице о реценсији Г и П књиге „Љубомира у Елисиуму“ (коју је Вук такође писао уз помоћ Копитарову, у време кад је и Речник рађен), лепих нам података пружа и преписка између Добровскога и Копитара, из које видимо да се и Вук, као пре њега Видаковић (стр. 115. ове књиге), обраћао — преко Копитара — на суд Добровскоме. У њој читамо и Добровскога одговор на писмо Копитарово од 27. јуна 9. јула 1817. г. заједно с одговорима на нека Вукова питања о српском језику.) Бројеви 57.—68. Давидовићевих новина, у којима је штампана Вукова реценсија, излазили су од 14. јула до 24. августа 1817. г. — Исто се тако објављеном преписком Вуковом с Мушицким (75. Гласник Сри. Уч. Друштва, стр. 271., писмо [!. и 12. сазнаје да је Вук с Копитаром уредио 41. и 42. број (од 19. ло 25. маја Давидовићевих новина за !817. (по многим знацима, а поглавито по језику, готово са свим поуздано се то може рећи и о бројевима 48. и 44. од 26. маја до |. јуна 1817.," а у том је времену у тим новинама штампана и Мркаљева „Палинодија«“ и Вуков одговор на њу (бр. ТУ ове књиге). — Најпосле, да је потпис В. у чланцима под бр.1Х и Х Вуков, најбоље казује, покрај самога садржаја и језика њихова, онај извадак из „Српске Граматике“ о придевима (стр. 200. и 20!. ове књиге).

Још би остало питање: чије се име крије под шифром — # = У ћад се скраћенице: љу 0...... « и »— Ц —“ (стр. 189. ове књиге) упореде с фактима: да писац ових ортографских расправа не пише %, а да је још на годину дана пре тога (25. број Давид. новина, у

1) Источнини дла Исторти Славанскоу Филологти. Том 1. Издавје втораго отл|лента императорскои Академји Наукљ. Санктпетербургљ, 1885. — Втгејпесћзе! 2101зећет РПођтовзћу ита Кортат, ћегамзтестеђеп уоп ог. Акад. У. Јафе. Ма епшет Рог ппа хет Јићостар 1зећеп ВеПавеп. ВегИп. 1885. — 80, стр. СУП и 721.

2) И ако тим одговорима нису могли бити потпуно задовољни Копитар и Вук, јер и овде Добровски жели пеке поправке у „простом“ језику, опет се њима још мање даје за право Видаковићу: и Добровски осуђује, исто као и ВуЕ, Видаковићеве граматичке и синтактичке погрешке и показану му недоследност у облицима и правопису. Овде је исказао Добровски и жељу (Вук вели — стр. 166. ове књиге —- „колико га мн познаемо изљ нфгови киђига“), да се за српски књижевни језик усвоје облици: слза, слице, влк, видил.

з) Било би довољно разлога и ова 4 и оних доцнијих 5 бројева (в. стр. 221. под 5.) „Орбских Новина“ за г. 1817. штампати, ради језика, у „Додатку“ овим Вуковим списима; али је због тлавнога им садржаја (у 97. је и Вуков чланак о М. Обилићу) у одбору одлучено: издати их све као прилог етнографским и историским списима Вуковим.