Грађа за српску историју нашег времена и животи најзнатнијих поглавица овога времена

ГППИСМЕНИЦА СЕРБСКОГА ТЕЗИКА

предузео, него из Једине ревности, и из желље да, би другу од мене способниту браћу побудио к овоме обштеполезном мелу; к делу, које сваки разумно мислећи и судећи мора признати да је ступ и необорима подпора Тедног народа и шене нњљегове.

то Сад благонаклонљени Читателљу ! повнајући ти намлеренље моје, и моју горећу желђу, надам се да ћеш ме благонаклонђено извивити, и опростити, како дерзновенђе моје с прама важности овога дјела, тако и слабости мога разсудљенђа и 0л туда проистекавше погрешке и недостатке. Та теби 1ошт у напредак кажем, да нетражиш овде они танки и дубоки правила језика, с којима је Г. Аделунг код Њљемаца, и Г. Добровски код Бохемаца, и код свију Славенски народа, безсмертну славу задобио. Ова 1е мота Пиесменица само 1едан перви опит, у којему сам се ја потрудио, по силама, знанља мога, само нека правила о склањању имена и мтестошменада, и о спрезању глагола, у 1едно саставити, и со тим, ако не внутренље вештество, а оно барем вид Сербске Писменице предложити.

Труд ће мој доволено бити наградђен, и моја ће сва "желђа бити испунљена, ако ја с овим почетком мојим, макар најманњу полву кнљижеству Сербскоме принесем, ако рез ностним дјелателљима нђеговим најманљу препону будем уклох нио с пута; и ако с недостатцима и с погртешкама побу|дим каковога способнијег од мене Серблљина, који је из тудљи 1езика веће искуство к овоме делу добио, да нам напише болљу и колико је можно совершену Писменицу. А мени би заиста жао било да на мене опет ред спадне, да ову моју Писменицу попралљам и пространију по други пут да печата.

ЏШерва и највећа критика, која ће срести ову моју Пиеменицу, бил“ ће сверху начина правописанља : и ја сам истина о овоме много сумнао и размислљавао, но најпосле ми сб учинило да 1е овако натлагше дотерати Сербско Правописањђе

См» с

(о