Грађа за српску историју нашег времена и животи најзнатнијих поглавица овога времена

ПИСМЕНИЦА СЕРБСЕОГА ТЕЗИКА

Ова сва писмена, осим ж, Серблђљи су у писанљу употреблђавали како Те коли знао, као и сад што употреблљавају; а Боји 1е што печатао и на свпет издавао, онај се твердо держао штила и правописанља церковни кнљига до первога списателђа. Сербског Г. Доситеа Обрадовића. Овај перви Списателђ Сербски почео је прие 30. година просто Сербски писати и печатати, и друге учене Серблље ободравати да и они нљејму послљедују.) Он како се није держао штила Славенскога, тако ни правописанље оно ни је наолљљудавао, него је изоставио м, узео ћ; Тер дебело (5) п танко (5), иже (и) и 7; помјешао, и писао Је само да га род свој разумјети може. После тога на много година неко је извадио из Доситееви Басни неколике Басне“) у којима је Љ сбог двојакога значенља изоставио а на млесто нљега љ и т, поставио, и такодњер на мјесто и пометао м гди је требало по Славенском правописанљу. По том почео те Г. Атанасие Стојковић, издатући Сербеки Секретар,) нешто мислити о писменима Славенским, и о Сербскоме правописанљу, но ништа више ни је смео казали него да је Е сложено из ке, фр из пе, ( из Фт; и да јер дебело (5) у Сербскоме 1езику не треба, него да је као 072 точак у колима; но он је то само казао, а ни 1е опет смео да га изостави. — Г. Савва Текелпа, ревнителђ и дика Сербскога рода, одма по том издао је Тедну кнљигу без дебелога, Тера,“) која, кад је изишла, сматрана је била као говече без рогова. — У то време и Г. Павле Соларић ступио је на позориште Сербскога кнђижества| п издао Гражданско землљеописание.“) у којему је 2 1ошт задержао био, но о раздвојио од ч, и почео га употреблљавати само као фи #; а по том издао друге кнљите у којима је обадва Тера (%, 5/ из0ставио, само танко (%) задержао као умегшателни знак. Медљутим и Г. Лукиан Мушицки (садашнљи Архимандрит) у својим Одама изостави обадва Тера, и на мјесто А почне писати у неким риечма то, а у неким ф. М тако, Тедан избацујући Једно, а други домећући друго, роди се буна у Славенсвим писменима, и постану различна мисленђа о Сербскоме правописанђу: Тедни почну говорити да меду Олавенским

1) Живот и приклђученија Димитриа Обрадовића. у „Јашениту лљета 1788. #) Изрране Басне, у Будиму 1800. без имена издателљева.

8) Сербски Секретар. у Будиму 1802.

4) Римлђани у Шпанши. у Будиму 1805.

5) Гражданско землљеописание. у Млетцима 1804.