Грађа за српску историју нашег времена и животи најзнатнијих поглавица овога времена, стр. 687

ПРЕДГОВОР ШП: ЕЊИЗИ ВИДАКОВИЋЕВА „ЉУБОМИРА У БЛИСНУМУ“ 481

скоро петђ тегла година; зашто не бе — какове му драго овле познате бмти могле п у Херцеговини пре 400 година: а Херцеговина е почти на средљ просвћшцене тошљ и онда Еуропе 2

Иаљ шћле заисто нћгове кричке, кадђ 1о разсудимо, по Сербекој оноћ пословицег рећи можемо: Седила руга у краш пута, пакљ се свакому. руга а НБОЛ свављ.

Но л му Благоразумнти мои читатели працамљ! ил га презиремљ, а и нћга и пћгову онакову реценспо, купно п оне, коп су га на ни) подговарали, за ништо вменивамђ. Мене су мон читатели, лоди научени, и многа висока лица увбрили, сЂ колико они мол дђла одобравало, а безђ погрђшке нитко бетти и не може, ову ни л мени не отричемљ И отљ мена совершенимђ, и у езмку, како Славенскомљ, тако п СербскомЂ отђ мене искуситимљђ учтиво уступамђ, и ни кому не завидимћ, но све ихђљ лобимђ, и почитуемљ, свима се радуемљ, иу лобовђ се ихљ препоручуемљ. 1 пишемљ, како могу, а коп зна болћ, и молимћ, нек' ме исправи, аћу то драговолно пртимити, само нек" ми управљ докаже и пристоћињтмљ начиномљ, а не као моћ Роценсентђ, кон диже гласљ, као ићЕТИ дтктаторђ, и радљ е зарђ све Сербске главе подљ своп шеширљ узети, пакљ виче и псуе! види пверђ у тудђемђ оку, а не| види балванљ, у свомљ. Нек' зашта само свакога, коб 6 год нфгово дбло читао, пављ ће чути, шаће му се рећи! — МО судимљ, да едно дбло, кадљ на свћтљ изиде, публткумљ напболћ ценсуртрати уме. И е ли дбло добро, таково вишше ихљ, — да не рекнемљ сви —- радо читао; 6 ли дћло худо, тдикол само и зевазоћига чита.

Садљ Вег блаторазумети читатели мом, пртимите отђ мене и ову послћдио частв, п читаџте 1о само сђ онбгиљ усердјемђ, сђ копимљ стемн оне двђ читали, читаште сђ внимантемђ, пакљ судите и сами безпрнстрастно, какове е важности дђло, п сђ колико ће се у чемђ вамђ оно допасти, не слушавоћи онакове, кон чуже погрђшке чрезђ увеличително стакло траже и испиту; и коп не изђ ревности кљ обцеп ползи то чине. но само изђ слабости нћке, воле што похулити, нежели похвалити. 1) признаемђ, да су Сербли Народљ СОлавенескли, за то се и именуго Олавено-Сербли, и пишу Олавено-Џербски. бзвкљ дакле Олавенектћ, кон се у прковинмљ книгама находи, нте нђел страннеш, но нтовљ стародревивт чисти езншљ, кон е у толико совершенство Грамматјческо поставленђ, да ни коему другомђ не уступа. А ЕЗБЕЂ, КОИМЉ Сербли садљ говоре, еств несретна смеса сљ многими странивми езБшв. Ову смесу садђ изнова гладити и тесати и по Грамматческими правилами силомљ натезати, за произвести отљ нНђ еданљ совершеннњи, Кљ просвђшенио Народа нужднвш езмкљ, несравненно бб, кромћ сваке нужде како и до садђ, више труда стало, нежели мало по мало ономљ чистомљ старотљ СОрбскогђ езмка источнику приближаватисе, отљђ коего толико удалеви нисмо, да скорвтиљ временемђ кљ нђћму досићти не бб могли, само када бер се мало више о томљ у школама пробринујли, па мђето што нђфели не сматраотњи на далђ, на свомђ новомђ, никада до скоро нечувенномђ езнњу книге наопако и наузнако пишутњи, разумљ старога у ветли мракљ погрузити, и тако га всеконечномђ забвенио предати несмотренно трудесе. А што бвр свћађ вдномљ свну рекао, кои бр ОТЂ своихљ стармхђ вданђ тврдо основанљ и богатоукрашенљ домљ

За

за