Грађа за српску историју нашег времена и животи најзнатнијих поглавица овога времена, стр. 711
ТРИМОВ ПРЕДГОВОР МАЛОЈ СРПСКОЈ ГРАМАТИЦИ 455
јао зет Урош. Ста. Убајс. етпел УЗоса! Беј цир епрећ беп (бен. 5304. аиј еш= јетитаез =. Бађег 1ф плебелши рИлбо, рбоћи, рбани бет јефуфел слепи, слепа, слепу ап ме Сене јеЏе. Ођепфас 1аБЕ Јо ров, раритет трећег ти слеш, слепа, слепу поф рбпбо, рћпи и, рат ши слепи, слепога, слепоме оегабибец, 5. ђ. пи ме Жопипаное |Ипипец ис беен УбШеп, кафе бе апбеги бајца. еташфе тап беје, јо ТидЕ | аШев. Зме Убштеп | мена шир рајјепљ оот Убли. Бегаепопштец. ји Шет Зекасфе оеготел! абер бе датце (јаше) фопи 415 ме штртла фе што ооШопиттете бег араејфиНепеп (јутра феп) ооташедиеђеп.
о оШаетете Уппабодје без Зешфеп ши ОГавуфен Беранден амретрет Бејопљете Упа(одјен. јер ЗОгдатјтиа бег решфен Фртафе ши, бав аПе оте ратаное пите јфтаф, тибфђе расе аеђеп (веш фе (талип. Ј. 756); се Ота зађ(ен пиг јутра, пађе Ка (рај. 764); аШе Ууопопипа У5ојјејтоа пл: јел, тебе јфаф (бај. 788.). обоа (еђт абег а(ефја а. =. 820. 558. за аШе (отрака ђе ти Фећпте, 6. 389. 501. оађ аЦе Омулана пш: Фећпе реситен. 3 тете Зое ишта деденињећ, јо тел је тлеђе аШешт шп от. Ујбаје. =и (баз ти апф Фобтотобћ) ап), јопвети пп (еп. -а, пп Зав. =у бавеп, тоеттајена оташифетоеје аеђабе бабеп. еф оептаа ти ме а ејеп Зато је беп ти Рејег ЈУНУ ди ртијеп; 1ф те, раб пп агамата бер ај олел Тис вел ботратано 6. 504. ђег (еп. -аго, Заб. -ема апдепопипел то, Теје ађет детађе апшф 6. 488. раћ п1фЕ је(ћеп Бег еп. велта, За!. велпо 0о1= Копшпе. УО4 бег баз Унфиде ош уњеп јеђ д[еф Веједе Ти: -АГО, =ема, јо Ебпше ебен тип Тфпеп типа бег а Петен (тил та аејебет трешђен. Убав бе Отута а апдеђе, јо још пиг епупосцеп бе бобпијфе Сргасђе зецден: „лаф рај (ђа(б) пеђтеп СЕугбу, рафу ебе. пп (еп. ји ећо пш а, пп аб. ј8г -ети пце -1 ап.“ 1) Зав јеђ ти оејек Зегртрипа тибфе обе еффе (ејка(Е без еп. ипр Зав. етђа ен јтаде 1. УбфЕ тветтдес ј1: оте ројјеј ен Уугопопипа Бал тап Пбегетитипенр пиј бет Зештеел бре еде( |еЦеп: поп ла шаећпте Неститбиг; оје агаоатен Међеп бе; Ообкошаћ) 6. 499: моп, моего, моема; наш, нашего, нашема; баз И 11 моп, твоп, своћ 1, пе баз расаШеје наш еђе. (еђи, тифЕе раз -и рез оејишен Хот. Ста. Убајс. отебтеђе апретес Уаби (ва. јетб. мој, Ббђи. шабо). (пр, топи бе Зи инолеп 6. 495 ваз Члопотеп он штр Ме ашј а(ефет Живо |еђепђеп ов, сам, ин јо пме ме бара зађ( једин бе! беп бејишеп Зббјесјен оомтавен; јо 58 драг бег де[еђеје бег јајјес мје Фоптеп оного, оном ; јединого, јединома Ис бејпије, тоалии јебе ет Чфлеп абег реп (јее: Упјеђе паф тпрејишен) Уеот. он, једин ашр2 тоалип ђефЕ ва 2. 496. „пош. он, она, оно Чећптае (етанол сарах езЕ: онни, онал, онов“ 7 то(денфна бане онбш аи сет (еп. оного ебе. дејеве итђ Бетесћ третђел јоЏен: пота, он гејетћ бетлипаН опет тадећи алт. те
1) буобтотозћ) аизјиђи. Хебтдеб. Чад 1809. 6. 278.
ХШ
ХИ