Грађа за српску историју нашег времена и животи најзнатнијих поглавица овога времена, стр. 717

ГРИМОВ ПРЕДГОВОР МАЛОЈ СРПСКОЈ ГРАМАТИЦИ 461

зшпабе енавбе Помуфе Чесјесноа пише рис Ипуфтефимден ацајшенфен пи Фгапре тодте, тлеђе абег, пле бје јешесел апефуфел Зетрота, шпацадерс це! [абЕ. —

УП. Зе јфимелае Шиеуифипа Ибер ме Форреоли бег Тао фђен Уа! сна Учаћ. Зајј. ашр -н ипо -т (прав беш ф ап Баз бешјеђе Маме ашј -п ипо |фувафе ашј -4, -Е епплен) деђеше 1ф Бег етег апреги (еГеденђен ашташтеђиен. Цијег етајјес јфени реп Уесјестоа пише бе -тбопи еташашнеп. Зоп бег -н бопп [енеп бе тапшта ег баз оетраје Фибрашоши (суштествително) ај -нје ђе, пеђтеп ед ађег је ел Ти ое (опјидаНоп пи ацј, боф Т#фш ез 3. У. бег Капијфе ођотнијф. Веђртеје ји беп Уп инопеп р. 284. 299. Собе етђаћа Ебппеп ооп јеђет Утресестоши дертрећ трешђен шпр весиител тоје ал= бете Уешта. фопи, (ејфефе што ебешћита ТЕ ацр ете Чега бе фита пне бет бештефен Зпјишно, бејеп ЗеситаНоп тифе !п аШеп беше Зта(естен НОП 1 (веш фе| (тати. 1, 1021). Уаф бав пп Пеће |ф аша пј беше, еејфеи абег У које пи обПдцеп (еп. шлр Фано. Оав |аофе орање (ббђт. зогапј, ту. оранје), (еп. орања, 201. орању тате баз ђофрешфе агап, (еп. агаплез, За! атаппе. „6 оте УлаГодје анђај, јо тибофје 16) Баз аоуфе Зета(е зисђе ама зет рајрен Ут. Уа. епфртиден (ајјен, ушта( са Февешита рез Чуајене ђаћ пир јеббје јогте | ооп јепет Фатнсриши (ебје абтоетфе, 5. 8. оот јефубел лити (ашећ баз Зетфаје лијење, јецез Чу. абег ливен. —

Сајје ти Запцат 1824. јасов (пишт,

Предговор је овај неко био точео треводити (године 1825.—1826.) на српски у „Српском Летопису,“ св. 3. (стр. 88.—101.), 4. (стр. 101.—109.) м 7. (стр. 112.—119.), под натписом „бербсни езвиљ (По Г. Гртиму),“ али је тревод дошао само до стране ХХ У. (овде стр. 416.).]

о ЕН

б. ЛУКЕ МИЛОВАНОВА [а] ОПИТ НАСТАВЛЕЊА 2 Србекој СЛИЧНОРЕЧНОСТИ И СОлогомјерју или Просодии.

Пе зом правопис. чину сматрај а 1 Еве пи 2 НОВОМ пра: јуписања на зину сматрајући на повод к новој весма пуждлној Србској Писменици или Језиконауку списап 1810. А издао га

ВУК СТЕФ. КАРАЏИЋ,

У БЕЧУ 1888. У ШТАМПАРИЈИ ЈЕРМЕНОКОГА МАНАСТИРА. [Мања 89, страна у, Х — 186. — Види спреда тодбр. ХХ УТГ., стр. 378. и 374.]