Гут-темплерски ред у Србији и његов досадашњи рад на сузбијању алкохолизма

1. Алкохолно питање

Борба против алкохолизма (пијанства и употребе алкохолних пића) постојала је још и у најстарија времена.

Оснивачи вера и друштвени реформатори увиђали су како штетно утиче алкохолизам на људе и многи су и у саме основе религије уносили прописе умерености или потпуне уздржљивости од алкохолних пића. Ово последње најбоље се огледа у Мухамедовим верским прописима.

И други велики мислиоци и сами су се потпуно уздржавали од сваког алкохолног пића а о алкохолизму су се најоштрије изражавали (Буда).

Али, ма да је алкохол и алкохолизам стар као и људска култура, није ипак у старија времена био тако опасан, нити је био постао општим злом као што је то данас.

Узрока томе има више.

У старија времена била су позната само слабија алкохолна пића (пиво и вино). Пића су у опште била ређа и скупља и није их могао свако набавити. Тек кад се развила индустрија пића, нарочито фабриковање ракије и пива, кад су пића и појевтинила и постала приступачна свакоме, кад су почели пити редовно и свакодневно не само људи већи жене и деца, онда се јавља алкохолизам у овоме опасном облику који имамо данас, и који прети, ако и даље буде у истој размери напредовао, да уназади културу и да људе телесно и морално упропасти.

Као природан отпор наглом ширењу алкохолизма јавља се почетком прошлога века врло енергичан и успешан покрет прво у Америци, а половином деветнаестог века преноси се тај покрет и у Европу нарочито у северне европске државе и у Енглеску. Видног успеха доиста и видимо највише у тим земљама. Та борба против алкохолизма на пример учинила је да је Шведска данас једна од најтрезвенијих земаља, ма да је пре пола века била земља пијаница.

Код нас као и у нашем суседству борба противу алкохолизма је још врло скорашња.

До скора она није била ни по имену позната. А исто

=