Дабро-босански Источник

Бр. 6.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 93.

тисмо данас темељ ове цркве наше у спомен успенија пресвете Богородице. Благочсстиви хришћани! Духовно узрадовао сам се освећсњу темеља ове цркве наше. Радоет моја ннје осамљена, она се и у вашој племенитој радости огледа, тиме што се из племените ваше жеље и чисте љубави хришћанске, ево слава Богу одиоче се жељенн дом божији, са добровољнима нриносима општинара, са знатном нрипомоћи Његовог Величанства нашег премилостивог цара и краља Франц-ЈосиФа I. и високе земаљске владе у Сарајеву. Браћо! Днчите се н.оме, красите ју, својски настојте, да у свему напредна и евјетла буде; да се намјсњена цркви милостиња, нриноси и завијети не расинљу, јер који црквено расипље нека се не нада царству небесном. Црква јс љубезни моји христијани впноград, ког јс сам Исус Христос насадио, крвљу евојом оросио п оградом анђелеког застунства оградио и све нас кроз благодат Духа светог у њега увео, да будемо овога свијета срећни а оног блажени. Дрква је наша мила мајка, која нас је у светом крштењу духовио нородила п Богу прнвела, и која нас ненрестано пита духовном храном својом. Као што њежна мајка одојче евоје храни, тако и црква нравославна храни нас живом науком и светим тајнама, јер ко овдје на земљи неноштује цркву, као своју мајку, тај нема на небу Бога оца, тај се лишава благодати св. Духа. Српски народе! Брасите цркву, јер вели св. нисмо: „Ко краси цркву, тај краси своју душу." Кад год нрпступите овоме св. мјесту и у св. храм уђеш, незаборави нпкада, датије света дужност молити се за онога који ти је знатну слободу подијелио, и под чијом руком слободно је свакоме свој вјерозакон псновиједатп. Тај оелободптељ и заштитник свачијег вјерозакона, јест иам премилостиви цар и краљ ФранО Јоснф I., који му сваки бошњак са срцем и душом привржсн и одан треба да буде. Браћо! Његово царско Величанство наш предобри цесар, који је по урођеној му доброти владалачког срца, поред свпју доброчииства поклоњао скуноцнјене дарове нашим многобројшш св. храмовима у нашој домовини, у броју је и овај ново започети храм и наша црква, којој ее данас положи и осветп темељ, милошћу царском снабдје се свима потребним црквеним књигама, златотканим хаљинама и свима другим пужнпм стварима црквеним. Овакав скупоцијен дар Његова Беличанетва, јасан је доказ царске милости на сирам нас и наших св. храмова. • >а то драга браЈ^о моја! будпте вмјерни и одани Његовом Величанству, цару и краљу нашем, а његовим властим послушни. Чувајте нашу св. православну и чисту вијеру, н све светиње и заиовјсди црквене; иоштујте свачнју вијеру.

Блажене успомене наши предци и њихови духовници, знали су нам сачувати православну вијеру, а са њоме и ернску народност и језик па и све друге свстиње наше, те су вољни били расгати се. са животом и имањсм, и радије су трнили сваковрсне муке н страдања, него и у длаку да нопусге од лијеног иравославља и изневјере народне сметиње. Па кад су онн то све знали, хтјели и умјели сачувати под силним притнсцима, зар да ми данас то нс сачувамо у слободи'? Развитак и одржање наше нравославне вијере у данашњему времену, зависи ће највшпе од нас самијех: „свсштонства, општина и свега народа, од нашега постојанства и од наших дијела и владања, од елоге и љубави." Од Његова величанства- увијек добијамо најјачега увјерења и најновољнпјег обећања: „да ће све вјероисповјести вазда } г вршсњу њиховог вјерозакона подједнако хранити и иотномагатн." По томе озбиљна јс воља, како Његовог величанства цесара, тако и Његовог нреузвишеног министарства и високе земаљске владе : да ова земља угледа правога мира и благостања, а сви житељи да уживају снокојство и религиозну слободу. Незаборављајте драга браћо на школе наше, као на јединствени и најглавиији услов среће и будућности млађег нараштаја, нашег српског нодмладка. Наука се је вазда цијенила, ал се данас толико уздигла, да чудеса ствара, и њу је Снаситељ назвао „лшвом водом", те ју је претпоставио и самом крштењу, рекавши ученицима: „да најприје народе науче, иа их онда крсте." Ако нас је врнјеме до сад снречавало око наука у школама, те смо се могли њиме изговорити, пред другим народима, то је данас уклоњено у закриљу хришћанског цара, нод чијом владавином смпјемо и требамо, да се развијамо и усавршавамо у својој прађедовској вјери и милој нам народностн српској. Завршујући моју бесједу, дужност ми је, да нозовем вас браћо, да са мном заједно будете захвални и вијерни Њсговом величанству цару и краљу нашем Франц ЈосиФу I., што се тако отачаски стара о благу и напретку наших св. храмова. За то да Бог милостиви, ноживи цара п краља Франц ЈосиФа I. на многаја љета. Живио! Да Бог пожпви Његово високопреосвештенство архијепискоиа и митрополита нашег г. Ђорђа Николајевића. — Живио ноглавица св. иравославне цркве у Боени г. Ђорђе Николајевић митроиолит. — Живио ! Да Бог поживи високу земаљску владу! Живили добротвори и дародавци и сви иобожни и нравославни христијани, који се заузимају за св. цркву.