Дабро-босански Источник

Бр. 1.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 5.

зкивити, да би вам овдје на земљи добро било, а на небесном евијету да би задобили Царство Небесно. Ја сам се постарао као ваш духовни пастир тако радити и учити вас. У мојим бесједама ја сам вас до сада учио сад о једном, сад о другом предмету, како је кад прилика донијела. Сад настављам свој говор о свему ономе, што је неопходно нужно за ваше спасење. У дркви Христовој има много што би требало да знате као синови св. православне дркве, чега ви међутим не знате, и зато је нужно да се учите, да би кроз Христову науку постали добри и нобожни Христјанн. Истина, може бити да има између вас иојединих, који знаду у неколико, о чему ку вам ја говорити, но при свем том није никакав гријех, ако ви на ново чујете оно, што ви одавна може бити знате. Па да би баш и свима било познато, не ће бити згорег ако и на ново размислнмо. Тада ћемо бар боље упамтити оно, о чему нам се чешће говори, и боље знати оно, о чему нам се чешће тумачи. Јер учење о Богу и благочестију при свакидашњој сујети овога земаљског живота, лако се даде заборавити, па зато је нужно што чешће понављати. Ово о чему ћу вас учити, није моје учење него Божије, и тако с Богом почећемо се учити од самога почетка. Но као што сам напријед рекао да много има, чему треба да се учимо, да би све знали да ли ћемо у томе успјети, то онда значи да нам је нужно оно учити што нам је најпотребније. Нама као Христјанима нужно је знати, шта је то вјера Христјанска, која нас учи како треба вјеровати у Бога Оца, Нзегова Спна Господа нашега Исуса Христа и светога Духа, а томе ће нас научити Символ вјере, или као што ми просто велимо: Вјерују. Даље нам је Бесједа на дан Преображења И преобразисја пред ними: и просвјетисја лице јего јако еоднце: ризижејего биша бјели јако евјет. (Мат. гл. 9. стр. 2.) Драга бра%о! Данас светкујемо велику светковину, данас прослављамо успомену на дан једног од најзначајнијих дјела у Христову животу, данас празнујемо празник велик и величанствен, празнпк царски; јер, Син Божији и Бог истинити Господ наш Исус Христос, да покаже својијем светијем ученицима и апостолима славу и величину своју а у њој и своје неизмишл>ено него истинито божанство, повео пх је тројицу собом Петра, Јакова п Јована, извео их на гору Тавор и пред њима се преобразио, показавшн им као Бог своје несаздано божанство, које је за неко вријеме

нужно знати, како се треба Богу молити, да би наше молитве биле Богу угодне, а томе ће нас научити Молитва Господња т. ј. Оче наш. Напослијетку треба нам знати, како нам треба живити, како радити, да би задобили Царство Небесно : — а томе ће нас научити десет заповједи Божји. 0 томе ћу вам, браћо моја, говорити у све недјељне дане*), и то зато да вам ништа не пропустим, а ви сте дужни редовно сваке неђеље у цркву долазити, службу Божију слушати, и све оно што ће вам се у цркви говорити — у кругу своје породице понављати. Боље је из цркве кући ићи и у домаћој чељади тумачити што се у цркви говорило, него ли у рђавом друштву покварене и срамотне ријечи говорити. Православни Христјанине! Ако будеш тако радио, то ће бити Богу пријатно, а људи ће о теби добро говорити. Тада ће ти бити добро овдје на земљи, а још боље на — небу. Нека благослови Господ почетак и продужење нашега рада. Помозите ме и ви, браћо, у овом раду, помозите не само вашом усрдном пажњом, но, што је нужније, вашом усрдном молитвом. Та када је апостол Павле имао нужду у такој помоћи рећи: „Молитесја и о мње, да дастсја ми слово во отверзеније уст мојих", то онда ја имам већу нужду у вашим молитвама, ја — недостојни слуга слова Божијег. Браћо! У нас је један учитељ — Господ наш Исус Христос, а ми смо ученици његови. Помолимо му се, да Он сам благоизволи говорити и устима и срцима нашим. Амин ! (С руског). п.п.

*) У нашем листу стараћемо се да на овом мјесту доноеимо у сваком броју превод по једне катихетичке поуке којијех је увод ова бесједа. Ур.

Господа нашег Исуса Христа. покривала људска природа. Пророци, Мојсије и Илија, удостојили су се великог одликовања, јер говоре са царем славе док блажени апостоли — не могући својијем смртнијем очнма гледати у славу Бога и човјека, попадаше ннчице по земљи препуњени страхом и поштовањем према Богу, — побожно скривају очи своје тјелесне а душевнијем се обраћају бесмртном Владици, па га славе и величају као Бога и Спаситеља свијета. Браћо Хришћани! И ми смо правп и истинити ученици Христови, и ми смо Његови и апоетолски шљедбеници, па и ми треба да у страху Божијем и вјером у Бога попадамо ничице пред божественом славом Његовом, да га славимо и узносимо душом а љубимо и вјерујемо срцем и да се у уму запитамо па раза-