Дабро-босански Источник

Стр. 26.

Д-Е. ИСТОЧНИК

Бр. 2.

кобилић са два свона друга иездиаше пемогаху турци да се нагледаиу лиепиие иунака доиездише до црева чадора, страшни велики паша допаде да Му кона прими милошу, милош нима рече пиие у закону хрпстианскому да турцп христнаном коне дрзке тадаи турци отступише ва шанац. косанчић иван храбри ту милошу кона приФати милош оде поче цру говорити цар му брже отговори крата чадору нсгову говорп бжс колико ми милан друг биеше са иедну странр милош се обрати ту скочи на кона и ту сам цар оком видпе н сви турци очима виђеше турскои го-

споди зачудо би каде милан виђе от иада кона расрди милош му се иави и рече не труди соколу крила чиме ксш лсћети мало потрпи саде ћеш у иато улетити. тадаи пође милош с црем говорити, цар му руку пружи да му милош целива, велики везпр рече ногу пружи каурину руку не пружан цар му ногу пружи и рече му целиваи хоћу ти велику власт дати и рече му милош сваке сам власти и богатства довоолан у нашега честитога кнеза лазара всћехоћу твои живот данас примнти, уФати цара за ногу а извади нож и удари па распара цра до пропу. (Свршиће се)

СГт а р е 1. Посл-кдокаше стаго елеа (ово је наппсано црвеиим мастплом, минејским словима врло чисто и читко) сирФчк (црним масгилом) Жаслосфеша. осфаЕ/иаго № седаш сцјжников (све црвеним мастилом, а унапријед само почетне ријечи црненим, а друге све црним). На диу осам првих листова стоји ово забпљежеио, али сасвим другом руком : Ои Житакник 1ЦШЛ0ЖИ \аџи Жетоди 'прл»оиах \илендарацк и нриложУк* ЛЈоиастир8 граковцб о хралЈб стаго иико/ш, и кои ижилш кроа« и $жде да: к: К1 проклет. г. Угледа ради, да се види какав је слог у књизи, наводим овдје иеколико врста из прве молитве посље првог јеванђеља, што се чита над болесником: .,Тк1 ко есн ек келен идивхнк. \-ранеи свои заскт ил1лт свок> лккјцј У илпч дагаи изкавленне гр'к\ол1 осткл1К своел^к штроц'к Тск х^к. нороднвк! на С1'гр'к\ - а. просв ^кфакш сл г кпк1е иисправлгаи низвркженнки. лнгкеи иракедники нгр'кшники лшлбеи п т. д. 2. Одмах посље лгаслосцЈеиТа иде: канон наис\-од дши, к\|-р андреа критскаго, гллс к. н-кснк а. Тр/иос. 1ако пос8\8 Х°А ИКћ 1ИЛК ПрТид'кте сккер'ктесе ккси нже клагочестио вкжитТи жикшеи, ивксилачнте д8ше !5т8жденнк1е саакк! вожие. и ракотакшее сто !>днк1Л1 к'ксснл1к ккскл^к ткфаннелЈК. Из овога се види, да није онај исти канон Андрпје Критскога,' што га данас имамо у нашим требницима. 3. Посл-кдованТе келикаго сцтпа водм стихк когогавллии.

к њ и г е. Олака н ннга, гласк и. Нр'кл»о гласб ккпТкчрб кк ибсткши, о$готоклите п8тк господн пришелк еси господи зракк ракТи прТелЈ. и т. д У јектенијама: Оар\-Теиископ'к нашел\к, и /ие честн 'кл1 прескутерств^к К1же о\*к сл8жк'к, всел1к причт'к илк»де)(, — Оклагочестнкк1\ и кого \-раннл1К1 \к царТ\ нашн\, нокксеи полат-к иОвои\ и \к, господ^ пол10лнл1се. Молитва, коју свештенпк тајно чпта: Господи Исусе Хрнсте, на више је мјеста измијењена, а молитва, три листа дуга: ткорение слтаго ОофронТа патрТаруа иер8салилккаго: Троице пр-ксВфиаа сасвим је у даиашњем требнику изостављена. 4. Д1олнтка глаголе/иа надк ко8тишл\к сати палгктк и\к: „Иже вкса сквркшивн слово/ик ткои/мк господн. и т. д. 5. Чннк кк1каел1к нашд^канТе раси кк\однтк \-от'ки ириетТ рас8 и ткорит литанТе, игбл \ен8, и вкпроситсе Шнего, афе скскакнл! оусердТел), и лшогодиевнилЈК сл1отр 'кнТел1К се \офет. 6. Посл'кдованТе л!алаго шкраза еже нес /иантга, по^даренга др^ква слбжкга, и почииак >1|шл1 крат1ал», часга кккодитк еклис'Тар\-к ртефаго пострифи се и т. д. 7. Чинк кикае/ига келикаго и ангелскаго адкраза. Ш скечера принашаи>тсе ризи ис \к1Л1а. и ирочаа Окраза того \отефагосе пострпфи. и т. д. до свршетка. 8. Овдје је изДеран један лист, п то: Чннк погрекеша л1она \-овк; јер се види из јектенија : „1ефе /иолилке о покои ноставлени, клаженнНЈИ палити, нШпоуфение гр-к \олЈ оусопшаго крата нашего ил1е. 9. Посл"кдокан1е ишело келичанское. (мирских људи). глас. н. Иже глккиналш Л1§-