Дабро-босански Источник

Бр. 3.

Д.-Е. ИСТОЧНИК

Стр. 47.

тадаи МИ.10Ш саблу цреву узе те скочи иедн пут и други пут скочи великому чадору на врата доскочи и чадору тенепе откиде а трећи пут скочи до своега кона доскочи. тадаи чудо ние нигда било нити су очи чловечанске виђеле аиацие и кулоглие и цреве делие бези и чауши перианици и булукбаше ианичари и емнни и сву силу турску милош забуни и негова сила у то доба ста вика от црева чадора. милош цра убоде и каде то чу иван косанчић, удари великога везира буздованом о главу, те он нега умори и паки саблу истрже и поскочи мноисаство турака около себе и паки и за ним милан веле уздахну и рече; кнеже лазаре, ти нама велиш да смо невере а да ти е сад доћп да видиш како е на косову полу турке губити. то рече паки поче саблом махати и десном руком турке губити самртиу немплостивом. али милош обилик от себе мишлаше и своима зубима скржеташе и рече: иадни турци знатели за милоша и естели кушали негову саблу али десну руку; пак тадаи удари и себи пут отвори. нишча се не знаваше и кон и иунак све едан на другога, на еднога замахиваше саблом а по два и по три падаиу земли. сва воиска страшно бежаше от милошева страха и от негове сабле и десне руке. ту погибе иван чудна делиа, кои турком много додио беше. каде милан виђе от жалости велике сузе

поче пролиовати за и^аном и они даа осташе на полу косову турке губећи, а у то доба милану десну руку осекоше и крв га забуни рече саде сам ти невера кнеже лазаре каде непмам десне руке; то рече пак с кона паде, милош га виђе под конским ногама срце га заболе от жалости за миланом и веле уздахну и удари му крв на обе ноздре пак му иуначко срце заигра и рече; саде хоћуте брате мои милане осветити, ста махати саблом и десном руком на еднога замахиваше а по два падаху. тадаи турци бежаху и сва воиска страх от милоша имаше испред нега бежаше несмедиаше нитко к нему приступити несмедиаше, зашчо биеху оклопи и на нему и на кону змаи огнани милош хотиаше из воиске цареве изићи како вихар ветар у дан да побегне кнезу лазару и ти нега слушап неки глас заупи из воиске како зкенскием авазом: а на нега турцн неможете сокола без мреже уватити, пред нега саблами ћете бачите земли закопаваите доле едабпсте како кон убо о или набо. о тадаи множаство турака навали велико и мало науком милошева кона на колена поклекну и милош под кона паде на колена пак се подуприе на копие прескочи 30 лаката земле и други пут скочи прескочи 40 лаката и трећом скоком пође да скочи те му се копие преломи. (Свршиће се.) —

Црквене вијеети.

Дана 26. августа о. год. с благословом Његовог Високопреосвештенства АЕ и Митрополита Ђорђа Николајевића освећен је темељни камен цркве кукул>ске у присуству 7 свештеника на челу њих надзиратељ протопре звитерата градишког го;-п. Стево Давидовић свештенпк. Пошто је споменица прочитана н у темељ

положена, држао је С. Давидовић поучан говор о значају наше православне цркве. Народа је било прилично доста, при обједу пале су неколике здравице Цару, Митрополиту, ономе приложнику, који је земљиште цркви даровао (2 днине) и вриједном свештенику, који је с народом својим то св. дјело покренуо и

започео. Славном уредништву „Дабро-босан. Источника" У

У кратком извјештају о богословском заводу у Рељеву за год. 1886/7. печатаном у 2. броју цијењеног листа Вашег страна 31. стоји, да је један од ученика пз IV. разр. на име Перовић Владимир оспособљен са оцјеном одличан; а петорица — између којих Поповић Миладин са оцјеном врло добар. У ствари није тако. Са оцјеном одличан оспособљен је Поповић Миладин, а Пејовић

Сарајеву. Владимир, мјесто Перовић, са оцјеном врло до б ар. Умољавам, да ову исправку благоизволите објелоданити у првом идућем броју „Дабробосанског Источника". управе српско-правосл. богословије Рел>ево, 19/31. августа 1887. П. ПетрановиЋ, ректор.

0 к а т а в а с и ј и кад се која ■ареко цијеле године у све Хрисшове и Ђогородичине тразнике, иојати има.

Почетакје 1. септ. а свршетак 31. августа. Од 1. септембра па до „оданија 1 ' празника „воздвиженија" т ј. до 21. септ. пјева се катавасија „Крест начертав Мојсеј", и т. д. 8 глас.

Од 22. септембра до 20. новембра пјева се катавасија: „Отверзу уста моја" и т. д. 4. глас. Од 21 нов. до 31. дец. пјева се катавасија: „Христос раждајетсја славите" итд. 1. глас.