Дабро-босански Источник

Стр. 52.

Д.-Е. ИСТОЧНИК

Ер. 4.

саб. пр. 19.; II. вас. саб. пр. 7.; VI. вас. саб. пр. 95.; Вас. вел. пр. 1.; прав. испов. дио I. одг. 103.; књ. о дужн. гл. 84.). Облијевање је обичај римске цркве, па и протестантских опћина. Обичај облијевања (а<Ми81о) и по том трикратно окрошвење (а8рег81о), почиње тамо још у 8. вијеку; а од 13. вијека постао је опким. — Православна црква у својој науци допуштала је и допушта крштење облијевањем само код болесника (неок. саб. пр. 12.; лаод. 47.; карт. 45.; Вас. вел. пр. 5.). У болести крштени звали су каиници, које име долази од грчке ријечи „клини", што значи постеља, за то, што су такове обично на постељи крштавали, јер нијесу могли устати, да у воду погњурени буду (прав. св. ап. у српскоме преводу с тумачењем од Н. Милаша II. изд. 1878. стр. 67.). А да православна цркве није одобравала тај обичај крштења облијевањем, види се из 12. прав. неок. сабора, које не допушта, да буде свештеник онај, који је облијевањем крштен. 4. При крштењу мора се употребити вода и то чиста и природна, јер, ко се не крсти водом и Духом, не може ући у царство небесно (Јов. 3. 5; Вас. вел. пр. 91.; прав. испов. дио I. одг. 103.). Не смије се крстити ни агиазмом т. ј. богојавленском водицом, осим крајње нужде. Учење, да се може крстити и земљом, није учење православне цркве. То је учење схоластика, т. ј. присташа школске ФилозоФије, која се ]авнла у средњем вијеку на западу у манастирима и епископским школама, који су тежили, да доведу у склад откривење са филозофијом, вјеру са знањем — потчињавајући иначе сваку науку богословији. Они су измишљали и истицали и многа смијешна питања и замишљали себи случајеве, који се никад или врло ријетко у практици црквеној јављају. 5. Тајну крштења треба обављати у цркви (VI. вас. саб. пр. 59.; прво-другог саб. у Цариграду прав. 12.). Ради погњурења у воду свака црква мора имати крстијоницу, направл>ену из мрамора или из камена или од каквога метала, а толико дубоку, да се сво дијете погњурити може. Крстијоница се поставља по старом обичају с десне стране при улазу црквеноме — у паперти, или како ми зовемо, у зкенској препрати. Воду, у којој је век једап пут крштавано, ваља из крстијонице пролити, тамо, гдје се не гази, јер свако дијете треба одјелито крстити и за свако се мора вода осветпти. У случају какве нужде, или је црква далеко, а врло рђаво вријеме, може се крстити и у кућама (прво-др. саб. пр. 12.; књ. о дужн. гл. 83.). Правило 31. трулскога сабора гласи односно служба у кућама: „Клирици, који свршава]у службу, или крсте у молитвеним одајама, што се по кућама налазе, наређујемо,

да то имају чинити с приволом мјесног епископа; и за то, који клирих не буде на овај начин то чувао, нека буде свргнут". 6. Кум дјетета доста је једно, али православно лице, које прима на се ту дужност, да своје духовно чедо, ако нема другога учитеља, васпита у вјери и закону (Дијонисије ареоп. „6 цркв. јерархпји књ. 2.; прав. испов. дио I. одг. 103.; — требник указује такођер на једног „воспријемника"). Само у ванредном случају може кумовати иновјерак, али и он треба да очита символ вјере православне (књ. о дужн. гл. 80.) Не могу кумовати још: а) малољетни с тога, што су и сами још невјешти у вјери; нужно је за мушко 15, а за женско 13 год. (Књ. о дуж!н. гл. 80.) — грађанско је пунољетство, навршена 24 година: § 21. опћег овстр. грађ. закона). б) слабуњави, ]авни грјешници, и она лица, која су на рђавом гласу. (Требник П. Могила архијеп. ки^евскога од 1646. дио I. стр. 12. по „Истини" од 1886. бр. 10). в) родитељи својој дјеци, јер би настао између њих други степен духовнога сродства и морали би се развести, (Трул. саб. пр. 53.) г) свештеник туђему дјетету у исто вријеме, кад га и крсти, осим, кад је опасност смрти. Може свештеник своје дијете крстити и вјенчати (вел. требника нр. 209. и 210.) д) не смије кумовати калуђер, по 84. пр. вел. требника. 7. Крштење се смије обавити само над живим дјететом, нипошто над мртвим тијелом (картаг. саб. пр. 18.) — Оно се, ако је правилно обављена, над никим не понавља више, јер како се човјек један пут рађа у нрародитељскоме гријеху, то се душа његова очишћава само један пут од тога гријеха, једним крштењем. И почем се он не може по други пут окривити за прародитељски гријех, то се не може ни крштавати по други нут (картаг. саб. пр. 48.; прав. испов. дпо I. одг. 102.) Кад се сумња, да ли је дијете крштено, онда га треба крстити, све и онда, кад би се нашао код дјетета папир, који би свједочио, да је дијете крштено, али није назначепо нпти име дјетета, нити свештеника, који га је крстио. У томе случају Форма ријечи, које се изговарају при крштењу гласи: „Ерешчаешсја раб ЈВожиј, ашче јешче не крешчен јесш, во имја Ог^а и Сина и св. Духа" (трул. саб. пр. 84.; карт. пр. 72.; књ. о дужн. гл. 86.) Болесни, који не могу за себе одговарати, крсте се тада, када по њиховој жељи други за њих даду свједоџбу, а под своју одговорност (корт. саб. пр. 45,) — Носећу жену треба крстити, чим она захтје; јер у томе ништа нема опћега родитеља са рођеним, пошто се у исповиједању воља свакога за себе очитовати мора Неокес. саб. пр. 6.)