Дабро-босански Источник

Стр. 54.

Д.-Е. ИСТОЧННК

Ер. 4.

(луђе) а за породичну срећу да је од више штете него то, кад жена срета свога мужа, нза његова труда и бриге (настојавања), не са знаднма љубави и њежне преданости, него са којекаквим пркосима илп прекорима, са изразом своје досаде и незадовољства, а понекад и са руглом. У таквом случају она мора себе кривити, ако се њен муж стане клонити од своје куће, и сваки дан почне се смуцати по туђим кућама, тадај ће породична срећа женина потпуно пронасти. Муж, размишл.а (расађује) Јован Златоусти, ироводећи вријеме на пазару и у судницама свјетским бригама бохра се као с таласима. А жена остајући код куће, као у некој школи мудростн удубећи се мислима сама у себи, могућа Је бавити се са молптвом, п читањем књига. Н као што се сама (жена) море научити доброчинству, тако срстајући и забринутог мужа, може га умирити и утјешити, одклоњати од њега по душу штетне и неваљале помисли, и опет пуштати га од куће с добрим мислима и умиреним осјећајима. Па доиста осјем побожне, паметне жене нико не може тако лахко и брзо довести мужау мирно стање, и наклоннти његову душу на свако добро као она. Ни другове ни учитеље, ни поглаваре своје он неће тако послушати, као своју супругу, кад га она наговара и савјетује, будући да њен наговор сједнњен је са неким задовољством, које произлази од пламтеће љубави подговоритељке. Могу вам преставити за примјер врло многе мужеве -— напрешитих и јогунастих, који су умекшати били на ови начин. Јербо жена пребива неодвојено са својим мужем при столу и одмарању, са људима и на само, у свему њему је одана, и тако тијесно саједињена с њиие, као тјело с главом. Те по томе ако је само жена разумна и брижна, нико се не може споредити с њоме у њеном старању (настојавању) и бригама о своме законитом мужу. 12. 0 владању законише жене сирам своје куИе. Основом свију добријех врлина супруге, служи њена разумна и истинита љубав спрам мужа. Св. Јован Златоусти, објасњујући ријечи Апостолове, да жене морају бити смјерне, чисте, настојне о кућењу, и добре, па вели: то све произлази од љубави; жена бива добра и настојна о кућењу од љубави и наклоности (расположења) према мужу; а која мрзи но мужа, не ради (не брине се) о кући. Јербо од љубави рађа се смјерност, љубавом прекраћују се сваке свађе (инади). Ако је муж од друге вјере (не хришћанске), онда он (за љубав жене хришћанке) брзо ће се увјерити (убиједити) а истини вјере Христове; а ако је пак Хрпшћанин, онда ће постати бољим. При домаћем реду тедарућу и духовна уредба имаће мјеста, а у противном случају и ово потоње (т. ј. духовно) није поуздано). Јербо брижна и пастојна (под-

хватна) жена за кућу, биће и емјерна и добра кућеница домаћица неће мислити о раскошу, о неумјереним трошковима, и онечем што је слично томе. 13. Савјет добронаравним женама како Ле иоиривити своје иокваренс мужеве. Да би заелужили л.убав свога мужа, и кроз то добити наравни на њега уплив ; жена је дужна нс самим ријечима, него самим (истим) својим животом иоказати, да она воли све оно што је добро и правично, и мора се постарати да буде побожна. Не само ријечима, — вели св. Јован Златоусти, колико чином (дјелима) треба поправљати мужа. Кад он увиди да си ти уредна, нерасипна, и не жуднш за украсом (накитом) не треба ти много приноска, него се задовољаваш и садашњим, када не будеш пскала од мужа свога нп златног накпта, нп бисера нити скупоцјеног бриланта, ни скупога руха; него кад будеш и сама вољела смјерност, поштење, умиљатост, па то будеш захтјевала и од свога мужа; онда ће он трнљиво па баш и са задовољством послушати твоје савјете, и мало по мало поћеће поправљати своје слабости, недостатке и погрјешке. 14. Савјетовање женама које су веома иривржене расаиу и раскошу. Светнтељ Јован Златоусти са особитим настојавањем обара женски расап и жудњу за накит, правично налазећи у тпм манама и слабостима праве узроке пропасти, п неслоге у многим породицама. Ако ти хоћеш угодити свомс мужу, — вели жени св. Јован — онда мораш украсити и накитити своју душу, а не тјело. Не чине тебе толико златни накити љубезном и умиљатом своме мужу, колико умјереност и пажња спрам њега, и приправност и умријети за њега, — то највише савлада мужеве, — а ти накити, боду им очи, због тога што им наноси штету њиховој кеси, причињавајући им велике трошкове и бриге... Тим начином и домаћи послови и приходи налазе се у бољем реду, када злато — новци издају се на одјећу тјелесну (као скупе поставе, и по моди хаљине), не на наруквице (браслете и др.), него на потребе које су најпрече, као што је : на пздржавање слуга, на обдржавање куће, на одгојивање дјеце и др. нужде. А ако напротив оно (злато) увијек буде упадало у очи мужевима, и кидало му срце, каква је онда од тога корист? Блесак (сјајност) злата не море преварити растужено срце мужево. Нека знаш, и )уди увјерена, макар да бп ти била најљепша од свију жена, немореш се допасти ономе, чију душу огорчиш сувишним и прећераним расходима; ради тога нотребно је весело и мирно стање духа. Када се сви новци потроше на украс женин а међутпм појави се у кући оскудица, онда нема никакве дражести за супруга.