Дабро-босански Источник

Стр. 78.

Д.-Е. ИСТОЧНИК

Ер. 5.

ископане велике плоче и цијели брезкул,ак земл.е и камења. — „Овђе је!" — рече вођ сјахујући са свога кашл»пвога дората. И ми од1ахасмо, па дадосмо коње да се привежу. Око нас саста се цијела хрпа л.уди и жена и сви гледају у нас као у бијеле вране. — Одмах пођох разгледатп рушевине. Један Личанин Србин приђе к нама и стане нас водати по рушевинама. Питам га, шта је био повод да се црквина откопава, а он ми рече, да је неки сел.ак Васо Керкез из Вођенице уснио, да у црквини овој има неки ствари, па да је он сам најприје ту почео копати, и нашао кл.уч црквени, а онда и остали сељани придружише се к њему. — На моје питање, да ли су још што осим кл>уча нашли, рече ми, да јесу још неких ствари нашли и да се све код њега у куки налазе. То ми је мило било, јер сам се бојао, да ми ствари показатп неће. Наш народ кад што нађе особито црквену ствар, држи је као највећу светињу, која му нешто помаже, па то крије и тутоши, јер се боји да му то ко не одузме и не оскверни. Прва ми брига бјеше разгледати камене плоче, те сам од једне до друге одао, али жалибоже никаква натписа не нађосмо. Плоча надгробнијех има до 40 комада и све су тесане од 2 метра дугачке а 1 1 / 3 широке и један л>уцки педал. дебеле; има их већијех и мањијех. На једној плочи нађосмо нзрезан крст а на другој срце. Управо код олтара нађосмо умиваоницу и она је од тесанога камена 1 метар висока, 1 г / 3 дугачка, Ч^метра је широка, издубљена за једну љуцку подланицу и са свим је здрава само са једне стране што је мало окрњита. И на њој је изрезан крст са десне стране. На другим плочама нађосмо разних шара, но доста просто и једноставно без икаква укуса. Под неким плочама рекоше нам, да је бнло костију љуцких и да су све нешто веће од данашњих. Олтар је сав откопан и дугачак је 7 метара а широк 5. Црква је без олтара била по прплици доста голема (јер није још сва откопана), а окренута је право источној страни била. Знда откопаног има до појаса, али је врло слаб и трошан, јер га је зуб времена искварио и иштетио. Црква је била на врло згодном мјесту, управо покрај потока рјечпце Вођенице. Кад смо разгледали рушевине уђосмо у кућу Јована Обрадовића Србпна из Лике, гдје се ископане ствари на остави налазе, Нзегова жена изнесе нам из ормара пуну хрпу ствари и метну на један столчић пред нас. Задивио сам се тим древним и светим стварима. Тада ми и нехотице на очн изиђоше све патње, које су Срби преко своје главе кроз ово пет вјекова претурили. Гледајући пред собом ове свете ствари — гледао сам као у огледалу и прошлост народа свога, — гледао сам швачкање и палење цркава и манастира српских, па сам се чисто скаменио, да за дуго ни

посматрати их смио нпјесам. Најпрви ми запе за очи стари неки оклоп, у коме су — веле и мипшце нађене, — оне мпшице можда, које бранише свети храм од душмана и силеџија некадањпх. Сав је изломљен и нађен је као што рекох око костију љуцких у прстеновима као кајиши, који су трп д«лца широки и на крајевима се клинцима спојени, тако, да се рука на прегиби могла по вољи кретати; но копањем су га обаталили и на више комада испребијали. Оклоп је по прилици од челпка, али је морао на сву прилику горјети, јер је тако крт, да га мореш лако рукама ломити. На оном мјесту гдје је био оклоп, чуо сам, да су поелије нас нашли врло огромну сабл.у. По оклопу дакле, кл>учу и сабљи судећи црква је изгорјела а у њој изгорјели и л>уди, који су је бранили. Да је црква онако временом порушена, сигурно да у њој ни тих ствари неби било. Дал>е је нађен „дискос," незна се од каква метала (по прилицн од олова), у обичши величпни, 6 палаца у пречнику; нешто је на средини испуцао а иначе је цјелокупан. Чаша причесна, нађена је по прилици на оном мјесту, гдје је проскомидпја била, и она је од олова, горе је нешто шира а у доњем крају нешто сужена, одвојена од стопе. У њу море стати 2 децилитра течности. Под чашом нађена је јабука од стопе чаше причесне, што стоји на средини, а у њој је нађено бијелога воска, те је та јабука можда и тулија од чирјака (свјећњака). Чаша је била поклопита са дискосом, даклен управо онако, као што се и оставл.а у цркви. Копје, нађено ]е уз чашу причесну; сасвим је просто начињено од слонове кости, са једне је стране оштро и шире а с друге стране зашил>ено, велико 3 палца; на њем се виде сасвпм јасно ситно написана ова слова: п. с. Оно је сасвим чисто и бијело као млијеко, само са једне стране мало је рапавије. Плоче од појаса („пафте" или папте"). Нађене су близу пријестола; оне су сребрене но сасвим истанчале и изломљене у пет комада. На њима има разних шара без икаква слова и натписа. Мали крстић састављен од дасчица (ваљда сребренијех). Нађен је, гдје и паФте, код пријеетола. У нутра у крстићу било је ваљда дрво, али је изагњило, тако, да је у њем нађена све сама земља и пијесак. Пера су му два палца велика, два су нешто већа без симетрије. Мала иконица од лима, издубљена. На испупченој страни стоји лик анђелски са крплима. И иконица је нађена код пријестола. К љ у ч од гвожђа, љуцки педаљ дугачак, нађен је прије свнју ствари по прилици на средини цркве. Покрај поменутих ствари у олтару, нађен