Дабро-босански Источник

Стр. 82.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Ер. 6.

заведена лукавијем духом, р^авом пдевели и злом науком. Он пази да његова паства не падне у замке празновјерице и предрасуда, а тиме да се не поквари карактер православног Христјанина. Добар свештеник стара се како ће опали морал у својој парохији подићи, како ће се лијепи религиозни и српски обичаји његовати и очувати међу његовим парохијанима; а оне пак лоше, који су се увухгли у народ његов, и који су противни духу православне цркве, вјере и народности — ради да их искоријени. Он бодрим оком својим добро пази да се међу његовим стадом не појави онакових л>уди, који би проповиједали рђаву науку и омаловажавали смисао и начела православне вјере, цркве и св. догмата, и заводили друге на странпутицу; те и ако се који такови нађе, најприје добар свештеник се за њега Богу моли, да га Бог окрене на прави пут, потом савјетује га истином православне вјере, у којој сваки човјек добија помиловање и спасење, ако се покаје за своје преступе. Добар свештеник свагда а највише при исповјести, немарне и велике грјешникв — не гледајући на лице, стање и занимање — укорава по ономе праву, које му је повјерено и дано од једне, свете, саборне и апостолске цркве и св. Отаца; напомиње им да ће за своја дјела одговорати пред Богом на дан страшног суда Његовог. Кајукима, који са скрушеним срцем гријехе своје признају, прашта милосрђем Оца небеснога, јер истина ријеч је сваког примања достојна, и Христос је дошао на свијет да грјешнике спасе, вели св. Апостол. Добар свештеник изналази све могуће начине, да код својих појединих парохијана — немарних Христјана — разбуди успавану љубав према цркви, и да му парохијална црква његова буде многобројно посјећивана у недјељне, празничне и светачне дане. Он као добар свештеник и руковођа народни, мотри на начин међусобног живота и обхођења својих парохијана; па завађене мири, препоручујући уза-

јамну слогу и љубав друг ка другу; ожалошћене храбри, пострадале тјеши са ријечима: да се Богу предаду и њему се свесрдно моле. Добар свештеник никад не пропушта да му ниједан Христјанин и Христјанка многоболна и смртна остане неисповије]јена и причешћена св. тјелом и крвљу Христа Спаситеља, а тиме да га приправи, да слободно и неустрашимо дочека час умрли по примјеру Господа Исуса. Добар свештеник учи дјецу и млафе на сваком мјесту и у цркви, а особито при исповијести и другим црквеним и вјерским обредима, кад се на^е у кући свога парохијанина, да слушају и поштују своје родитеље и све старије људе; он као добар пастир, по примјеру Спаситељевом, призива и доводи невину дјечицу себи, те их упознава и учи најпотребнијим молитвама и знаку часног крста, како ваља стављати га на себе. Родитељима пак и старијима, добар свештеник налаже и препоручује да се брину о васпитању свога подмлатка у духу православне вјере и миле народности српске. Добар свештеник не заборанља и није немаран, него настојава, да се у његов народ — међу парохијане његове — уносе ваљане књиге и листови духовно-моралног и поучног садржаја, да им ослади читање, како би се његово стадо и умно (упознавши своје потребе) и материјално подигло. Добар свештеник никад с ума не смеће. да своје парохијане наведе и упути на стазу благочестивога и богоугоднога живота и христјанског владања, јер он зна као добар свештеник, да тако наука Христова и православна вјера прописују њему, па и сам све оно чини што је год истинито, поштено, пречисто, прељубезно, славно вели св апостол Павле. Добар свештеник труди се да својим благим поступком, без пријекорним животом стече љубави и задобије срце и наклбност својих парохијана, и да се приближи своме стаду; он зна да без тога не да се ни замислити, да ће његова