Дабро-босански Источник

Бр. 1.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 13.

произведени Архимандрит сл.едећу захвалниду: „Ваше Високопреосвештенство, Владико свети! По жељи и очинској препоруци Бзегове Светости блажењејшег Патријарха јерусалимског Господина Никодима, мога Високог благодјетеља, и са Вашпм светим Архијерејским благословом и молитвама, произведосте ме данас на степен Архпмандрита, које се у старијем добу мојих година удостојих овога великог одликоваља. На данашњи значајни дан за мене, не могу пропустити а да не изречем безграничну вијерност и оданост Његовом Цесаро Крал,евеком Апостолском Величанству нашем Премилостивом Императору и Господару Франц ЈосиФу I. за чије здравље и дуг живот узносим моје смирене молптве. Срдачно захвал,ујем Високоштованој и правдол.убивој Земаљској Влади овдашњој, која уважава и признава старинска права живоносног гроба Господњег цркве јерусалпмске, у име које као повјереник у овим земл,ама дужност вршим, на корист васионских светиња у Јерусалиму. Испуњен особитим признањем и захвалности према Светом Патријарху, који је изволио овим — узвишењем наградити ме, — сматрам за свету дужност најискреније благодарити и Вашему Високопреосвештенству, што сте благоизвољели произвеста ме сада у чин Архимандрита, те досл,едно с благодарношћу и признањем, на овоме светом мјесту, топло ћу е.е молити: да Вам милостнви Отац небесни, у Вашој старости, подари дуго здравље и кријепост, како би у обдјелавању Винограда Господњег, а на славу и дику православне цркве, још много л,ета могли послужити. Исто тако од срца захвал,ујем и свему српско-православном народу, и онима, којп ме са радосним честиткама и одобравањем поздравише; топло молећи се за љих и за све, да им Всемилостиви Бог подари здравл,е, сваку срећу и душевно спасеније. Ампн."

Пешар Ожеговић , свештеник и парох санички у протопрезвитерату кл,учком 28. октобра 1887 године у 3 сата послије подие у 60 години свога живота преселио се је у вјечни живот. Тјело покојниково опојано је сјутра дан, а затим у спроводу са 5 свештеника и у присуству многобројног православног народа, сахрањено је и предано мајкн земл,и, поред малих врата храма св. Ап. Петра и Павла у Саници. Покојник је рођен у Србу 5. Јуна 1824. године, а рукоположен је за свештеника 10. априла 1851. године у Сарајеву од мптрополита Прокопије. Исаије ЕосшиЛ, јеромонах и управител. монастира Гомионице, послије кратког боловања у 58. години, преселио се је у вјечност 21. новембра 1887. а сарањен је 22. истог, поред монастнра, у присуству протопрезвитера бањалучког, братства, околног свештенства и многобројног народа, који су тјело његово предали матери земљи. Покојник је рођен у Лужицима 1829. године, а рукоположен је за свештеника 17. августа 1861. године у Сарајеву од митрополита Игњатије. Никола СкакиЛ, родом из Пећи котара н протопрезвитерата лијеванског, свршени богослов српско-православног богословског завода у Рел,еву, рукоположен је 8. новембра за ђакона а 12. истог 1887. за свештеника у Сарајеву, и одређен је на парохију у Пећима. Лешар ПетрановиЛ, свештеник и ректор српско-православног богословеког завода у Ре л,еву, произведен је за протопрезвитера 17. децембра 1887. године. Никодим ЈовановиЛ, игуман монастира Папраће на молбу, добио је одпуст 12. децембра 1887. из Дабро-босанске ди^ецезе. Васо Почовић, свештеник и учител, у Модричу, који је изабран за пароха у Градашцу (у епар. тузланској) добио је одпует 17. децембра 1887. год. из Дабро-босанске дијецезе. Герасим Лали% свештеник и парох сарајевеки, произведен је за почасног протопрезвитера 25. децембра 1887. годпне.

Ш к о л с к е На дан 26. новембра пр. г. обављен је испит из православне вјеронауке са ученицама и иитомицама, које су се училе у заводу познате Ч, српске добротворке племените Мис Аделине Павлпје Ирби. Као кандидаткиње за помоћне учитељице, испитане су биле пред нарочитом комисијом и изаслаником конзпсторијалним, из сл,едећих предмета: библнјских приповједака

в и ј е с т и. старог и новог завјета, литургике, историје хришћанске цркве и молитава, те су добиле оцјену из свију ових предмега, на име СоФпја •Лазаревић, Ружица Лукић, Милица Мандић и Анђа Јанковић, врло добро, а Митра Морачина, добро. Како чујемо и из других свјетских предмета полагале су испит ове кандидаткиње.

-6^-Ж-^е-