Дабро-босански Источник

Бр. 1.

Д.-Б, ИСТОЧНИК

Стр. 7.

животне прилнке; без извјесне разлике налазимо се већ данас у њима, и пропашћемо, ако не ударимо што прије спасоноснијем правцем. Силне неприлике и искушења, која се сваком човјеку у даиашњем вијеку с дана у дан стављају на пут његова напретка, може човјек да крчи само великом постојаношћу, неустрашивом одважнопЉу и здравим разумом, а то и јесу врлине, које га оплемењавају и сретним чине. Ми смо до данас, као што се види, мало размишљали о овим и подобним животним приликама нашим, чим смо се слабо старали за то моћно оружје, којим би снажно одбијали ове насртаје. „На млађима свијет остаје" свако у нас каже, а мало је ко до сад с одушевљењем прегао за тим, да подмлатку свом осигура бол.у будућност. Као у сваког народа, тако је и у нашег будућност зајамчена само народном школом, и ако то до сад у толикој мјери појимали нијесмо, отсад да знамо. Наш ]е парод,

као што га позкајемо, већим дијелом прост и без школе неук. С еш свештеник није у стању у постојаном додиру и сношају с њиме, да га свестрано учи нужним знањима и за овоземаљски живот. Народна школа има тај задатак, да даје опште образовање. Данас, у овоме вијеку, чудновато у опште изгледа и говорити о важногти школа и науке, и о њиховом упливу на образовање људско, јер данас више нема тога народа на земаљској кугли, који је свјестан себе и свог положаја у свијету, а да не сматра школу за источиште свију тијех блага. Нека је оселе и нама школа већа брига, к'о што нам је права узданица; она ће нам да спреми нашу дјецу за бурне таласе живота достојно имену нашијех славнијех предака. За то ти — док је још времена — и довикујемо родољубиви Србине дичне Херцег-Босне „Дижимо школ е!" (Наставиће се.)

Број 1342/ех 1886.

Конзисторијалне окружнице. Окружница

свему иравославном свештенству архидијецезе сарајееске тсреко нротоирезвишерских уреда.

Овој конзисторији пријављено је, да неки свештеници, који и ако имају у својим парохијама цркве, то ипак богослужење пренебрегавају и запоставл.ајући тачно и савјесно вршење својих свештеиичких дужности, како у цркви тако и у парохији — одавају се пијанчењу и неморалну животу. Против таквих свештеника, који својим рђавим понашањем понижавају углед свештенства, а с тим и цркве, а религиозно-морална својства вјерних колебају, — конзисторија ће врло строго поступати и ако којега задеси зла коб, нека то сам себи припише. Гдје је свештеник развратан и пијаница, зар ту може бити и помисли о срећи и л.епшој будућности његовој, његове породице и повјерене му пастве? Зар ту може црква бити мирна, а народ сл>едујући праву и својим дужностима према властима и према ближњима — задовол.ан, спокојан и напредан?! За то у памет! Па ако је ко и сврнуо с права пута, нека се осви-

јести, те нека за раниЈе потражи лиЈека у црквеним књигама, у проповиједима, како себи, тако и повЈ - ереној му пастви! 0 чему не пропушта ова конзисториЈ*а упозорити и озбиљно опоменути све свештенство сарајевске архидијецезе, с тим још додатком, да ниједан свештеник, који није овлаштен и одликован од Архијереја, не смије присвој'ити право, да носи црвени појас, него плав (мавен). Уједно пак препоручује се протама и администр. протопрезвитерата, да бдију, имајући сваки неоправдан поступак ма кога било од подручних свештеника конзисториЈ - и пријавити. У Сарајеву, 31. октобра 1886. Из сједнице конзисторијалне АЕ и Митрополит Босански: Ђорђе Николајевић,

Врој 1451/ех 1886. ОкруЖНИЦЗ свему свештенству иреко иротоирезвишерских уреда Дабро-босанске дијецезе.

Ова духовна власт желећи, да све старине коЈ *е постоје у успомени и животу народном не би пропале, нити се временом изгубиле, нити пак доцније измијениле се према новом духу времена и стране постале, — нашла

Је за сходно и умјесно позвати све мило свештенство богохраниме епархије босанске, и све пријател.е цркве и народа српског, да би по ниже означеним питањима, по могућности свестрано и вјерно описали, и овамо кроз 6 мје-