Дабро-босански Источник

Бр. 1.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 9.

К' броју 1702. П 0 3 И В на сршко - иравославнс ирошоирсзу.ит.ере и надзиратеље Дабро-босанске дијецезе.

Од стране АЕ. М. конзисторије позива се ваша пречасност, да у најкраћеи рогсу пошал.ете списак, који свештеници вашег нрогопрезвитерата имају потпуно матрикуларне протоколе, а који пак немају, јер је конзисторија

намјерна да даде штампати такове протоколе овдје у Сарајеву. Из сједнице конзисторијалне. У Сарајеву, 5. новембра 1887. АЕ. и митрополит Босански : Ђорђе Николајевик

С т а I Ношто о синајској библиотеки, у свез Осим неколике хиљаде печатаних књига на разним језицима, има овај манастир још познатијех 1310 врло важних и ријетких старинских рукописа на пергаменту, дрвеној кори (која расте у ријеки Нилу) и на артији, те неки носе на себи дубоку древност из првијех вијекова хришћанства, до 17. стољећа; а писати су у дијалектима: јеврејском, грчком, сиро - халдејском, арапском, грузијском, коптском, славенском, персијанском итд. Међу овима рукописима, које су многобројни европски путници више пута прегледали и описивали, налазе се и два славенска псалтира, средњега формата, лијепо написана ситнијом глаголицом. Руски архимандрит Антонин, који се пет мјесеци бавио на Синајској гори, изразио се у једном руском листу: да су ти псалтири из 8. вијека послије Христа. Кад је то прочитао професор на бечком универзитету госп. Леополд Тејтлер, он се 1880. године упути преко Цариграда и Александрије на Синајску гору, понесавши препоруке од патријараха на синајске отце. Пошто је прегледао те псалтире, рекао је и он о њпма: да су писати на крају 7. или у почетку 8. вијека. Много је мољакао и плаћао, да му само један лист отцијепе из књиге, са обећањем да ће га опет повратити; али му то не би дозвољено, и он је пунијех 15 дана из њих нешто преписивао, под стражарењем монаха. Други научењак бечки, како веле, Кардаус (?) долазио је на Синај са 21 разну азбуку, да прегледа и прочита старинске руко-

и н е. а са старинама из српске прошлости. писе; али нити он, нити архим. Антоин, који је вјешт свима старима источним језицима, нијесу могли оцијенити један рукопис на пергаменту, којој т. ј. народности и азбуки он припада Али је најзнатнији ту био „Кодикс" Еванђеље из четвртог вијека по Христу, који је једва, и као на силу (како кажу монаси) измакнут и отхсупљен, те се сада налази у царско - руској библиотеци у Петрограду. Но у овом најдревнијем готово монастиру има још много књижевнога блага, и другијех старинских драгоцјености, (највигае византијских), које још ни један странац није видио, ни у секретни лавиринт остава завирио, па и такових има, какве су можда јединствене у цијеломе свијету Ни самн архијепископ синајски тамо не повирује, нити и ко од братства, осим једини и под заклетвом нашљедни ризничар, који осим тврдијех брава и кључева, ставља на врата и печате, ако се по нужди ма и на краће вријеме куда удаљи.... Осим главнога и познатог каталога од 1310 рукописа, они још имаду два мања, те је краћи најважнији, а непоказују ни једног. Библиотеку са метоха у Каиру, недавно су пренијели у монастир Синај, те и сада у једној соби стоји у сандуцима, (а имају своје књижнице и по свима многобројним метрсима, као у Цариграду, Грчкој, Островима и т. д.). Због тога у одјелу каирске библиотеке нијесам могао ништа ни виђети. Такођер ме|у повељама руским, влашким и гру-