Дабро-босански Источник

Стр. 28.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 2.

Стмркца, прможившаго изх гркчксш^х вх влкглрскуи наш газмкх. Ога изкракшоу вх ГВАЧ^Л тојА. бт«У»стАу» >1 лаЕр^к ^отоноснлго шц<1 нлшего Дтлнаш. Лнзкокга и желлтсмк И кллгодлтиа сатлго пр -кложн и исписл кнТгу , н\же и<меназд-к. ТетраевангЕлх, Прд. .нд лпосто /1 (дјејанија), Литоургга, Тнпикх, Псллтирх, Теотоклрх, (Богородичник), ЖипеА, Дгиристх(?) вогослокл, Л-ксткицл Исллкл, Елрлал/ил, Доротел, Нлтерикх, ДтТихх, и ннл лшогл схчнни (састави) н пр-кдлде вожеСТВеННМЛАХ Н сатк1л1х ЦерКВЛЛ1Х Елкглрскк1л зел! /А и оукрлси\*х глкоже шккнлш оутвлрл^и цлрсшлш. И еци же лшиои и Л1иркстш кхсии елици кмшл троудолкжТел^х сил^х подрлжлтеле оукрлсишлсл доу^овн-к гако члдл црккенлл св*кто «Јврлзнлл. II того рлди в^кчнлл плл\атх 1шнно\( Отлрцоу кторол!х ткорцоу, плчеже тдзоил!енитоу 1ц>. 1шсифоу, Теофлно \с, Козл^, и \же л10литкл /ии нлстлки нлсх иути покллнТл и полшлоуи нк1 воже, гако кллгх и челок-кколизвецх л10литвл /ии иречистк1А Еогородици и вс-к\х сатк 1\ х. Дл1ин. Оего рлди и лз гр^кшнкш и х°УД к| и и пос/гкднТи вск )(х. и недостоинх нлрефисА ил1енел!х иноческк1Л1х ЖетодТе наи (?) Терол1онл\х пон\|-ди)(са и лзх сллдккк|Ти)(х изкодх стлрцов-к нсписл)( н-кколико книгх Псллтире и до %. (7), Члсники е. (5), ЛитоургТл д. (4), А -кствицл г. (3) н инл лшогл. Посл^кдиже изв^кдо^-х сего и>сл1огллсникл изх Дгиристх сллдкккш^х и схстлки^х его сице, гакоже естх единод зллогоа К нлчллл длже до концл, вх нел^же сатл слоужки кхса цј воскрксени н (8) и клтлдневнлл п*кнга и ноцјнлл неиз/и^книл покллил кс*к, и п*ксни сллдккуа евлнгелскмА и вллгов^кстш л1 (11) и лшроНОСИЦХ НЛДГрОКНК1А п^ксни. ЖолАже кх сккого. или крлтга л^ога иноци, или и лшркстТи \рнстолнжикТн, афе до кого доидетх сТа книгл, или сло^жити вк неи, или пр^кписовлти н оврдфете неиспрлклено, по сллвол^оу о\(-Л1оу л^оел^оу, непонлшлАфе злословите, дл и ви Л1здб приЛ1ете «) Господл Когл, длмцјлго лшлостх кк1 Л10ЛАЦЈИ/ИСА и вллгословАфл л-ктл прлведнк1\х, и полЉште гако никтоже кх челок'ккол1х ил1лтх скркшеиное, тхчиа един Ког, и тишоу сллкл вх в^кки в^ккишх. Длшнх. 20. Требник (на артији), књига врло дијепо наиисана и добро сачувана.

21. Толковање јевапгелско (на артији), преписао га са грчкога извода Никифор Јмонах у Риљском монастиру 1770. На ) првом листу записка: 1779. /нФсецл окто /нврга 1. нл покровх Пресв. Когородицкц вх в^кчерх вх двл члсл двлждн гависга знллише: л8нл кркклкл. 1798. л1 'ксецл лгага 16. престлви се отецх Иг8л1енх Герлсил^х Поти>т. Ова је књига донегаена била у Јерусалим, и пише грчка записка на љој, да је из метоха Риља. Грци у опште казују, да је риљски монастир био некада метох јерусалимски. 22. Триод (на артији), великог формата. Писао га је у монастиру Зографу Гаврил монах, а превод је напријед споменутог старца Јосифа. Извињава се као обично, ако би се нашла која погрјешка, и вели да је у једно око обневидио, а на друго једва гледао. И ову је књигу послао на Синајску гору серески митрополит Јаков, те на крају ставио је стихове као и у једном октоику (6868) 1360. 13. индикта, те спомиње да тамо царује Стефан Урош и његова мати монахиња Јелисава. 23. Часослов (на артији) новијег доба и слабо писан. 24. Служебник (на артији). Писао га је на Синајској гори неки Стефан 1662. 25. Слова Исака Сирина (на артији). 26. Слова св. Отаца (на артији). 27. Октоик, или Параклитик (на артији). 0 овој књизи прилажем посебну записку на славенском језику, коју је приложио св. гори Синајској, серески митрополит Јаков (види број 32). 28. Аиостол (на пергаменту). Ово је чини ми се врло стара књига, а писана је у два ступца. Била је својина неке руске породице, као што о томе свједочи записка, коју посебно прилажем, са препнсом Апостола на Божић, у коме има неке разлике у ортографији па и самим ријечима измеЈју данашње и старинске рецензије. 29. Требник (на артији). Писао га ЈоаНИКИЈв. (Свршиће се.)