Дабро-босански Источник

Д.-Б ИСТОЧНИ&

Стр. 45.

српски народ да га назива: Српске цркве врховном светитељскои главом, свештеником цркве сјајне, духовником свете тајне и светитељем међу апостолима. На завршетку ове свечаности номолимо се бесмртном духу Савином да нас заступа „пред престолом Творца", и да он са небеских

висина благослови Српство, које је неизмјерно љубио, коме је живот и рад посветио и за чију се срећу и благостање старао. Послије овог говора заори се из грла питомаца пјесма: „Ускликнимо с љубављу", у којој Србин прославља угодника Божијег и просветитеља свог.

Број 265/екс 1884.

Конзисторијалне окружнице. Окружница свему свештенству Дабро-босанске епархије.

Све котарске области за своје званичне сврхе имају потребу знати, колико чељади мушке и женске, мале и велике, умиру сва кога мјесеца; и ушл.ед тога висока влада својим цијењеним дописом 1. марта по н. број 3007. изволила је наредити, да сваки парохија.ши свештеник концем сваког мјесеца поднесе котарској области исказ умрлих лица, и то или преко поште службено, или гдје нема поште, онда преко сеоског кнеза. — У исказу има бити назначено: година, мјесец и дан смрти; старост и мјесто гдје је пребивао. А да

би лакше свештеницима било те исказе начинити, послаке им се од владе преко котарске области готови штампани Формулари, а онн само нека их надопуне, и котарској области свакога мјесеца поднесу. Наређује се свима и овога пута, да тачно биљежите сваки случај рођења, вјенчања и смрти, што се у вашим парохијама догађају. Из сједнице конзисторијалне У Сарајеву, 25. Фебруара 1884. АЕ и Митрополит Босански: Савва.

Број 226/екс 1888. 0 К р У ) свему свештенству Дс Ове године пада Ђурђев - дан на в е л и к у суботу, а у том случају типик прописује: „Ако св. влм. Георгије буде на велики петак, велику суботу или на сами дан Пасхе, онда светоме поју се стихире, канон и служба теку понедел.ак свијетле недеље, дакле у други дан Васкрсенија са дневном службом". Према томе и они, који св. влм. Георгија славе, имају славу крсног имена пренијети на други дан Васкрсенија, а никако и нипошто чинити ју на велику суботу, јер пошто се при крсним именима доста једе, пије, пјева и т. д. ——

а н и ц а бро-босанске епархије. тиме би се о значај светковања и празновања велике суботе огријешили, кад се свакоме православном Христјанину у свему најстрожија умјереност и трезвеност препоручује. Толико сматрамо за нужно, — усљед неких питања — објавити, о чему нека пречасно свештенство своју подручну паству благовремено извјести. Из сједнице конзисторијалне У Сарајеву, 18. Фебруара 1888. АЕ и Митрополит Босанскп: Ђорђе Николајевић.

Број 1577/екс 1887.

Окружница свему свештенству и отитинама.

Његова Светост, Архијепископ константинопољски и вселенски натријарх господин Дијонисије са својим синодом управио је на нашу смиреност окружницу од 22. септ. о. г. број 4080, коју по дужности мојој, како све-

свештеници и друга лица, имају обичај, да противу постојекег реда шаљу и достављају молбе непосредно у патријаршију за разне послове црквене и општинске, без да предходно ставе до знања њиховом помјесном Архијереју,

штенству, тако исто и српско - православним под кога потпадају црквено. Будући да та

општинама наше диЈецезе у кратком изводу у сљедећсм саопштавамо: „У православнам епархпјама неке општине,

неумјестност и неред сматра се противно црквеној установи, препоручујемо Вашему Преосвештенству, да вашом архијерејском окруж-