Дабро-босански Источник

Д.-Е. ИСТОЧНИК

Стр. 85.

да се какве личне препоне расправе, те су вршене мирно да су обје странке потпуно се задовољавале. Па како сваке покварености тако и покварених народа клонили су се, и тако увијек се одликовали уздржањем, трезвеношћу, цјеломудријем, милосрЈјем а особито су се слагали у брачном животу. Тада христјанска породица била је огњиште мира благочестија и христјанског морала, која јеХришћанству пружала карактерно одане и неустрашиме поборнике и проповједнике небесне истине. А данас из рода на род увиђа се и опажа велико и нагло опадање... Данашња раскошност и друге друштвене мане и недостатци у људству, — људство жестоко шибају, и ријетка је и породица у којој срећа и задовољство обитава. Онда христјанске мајке и дјевоЈке нијесу се одавале овамо љености онамо гизди — луксузним и скупоцјеним накитима; нити су христјанске трпезе биле ирепуне излишним ^аконијама и јестивима, и највећа им је брига и радост била кад задовоље своје најнужније потребе, а поред тога кад какво добро дјело своме ближњем и убогом учине. И њих у вјери у Исуса Христа, у нади на вјечни живот и божију правду, није могла поколебати никаква сила; они су јунаштвом, стрпељивошћу, и самопрегорењем подносили сваку биједу и гоњење, па и саму смрт, остајући до посљетка вјерни Христовој науци. Кад би који од њих био ухваћен те мучењем примораван да се одрече Христа, — пратиоци нијесу се скривали ни бјежали него су пристајали за њим храбрећи и ободравајући таквог до посљедњег часа. А према онима који су били затворени, поступали су још њежније, те одлазећи им одушевљавали су их — љубећи и гвоздене везе — окове, на њима; а када су таки мученици мученичком смрћу живот скончали узимали су њихова тјелеса, а када су бивали спржени, сабирали су њихове кости и прах, и на дан њихове смрти састајали би се сваке године а и чешће, те би ту над гробовима молили се Богу да их укрјепи и оснажи. — У вријеме првих Христјана

ови нијесу могли имати сопственог имања, јер ово су продавали и у општу касу улагали, из које су се сви хранили а особито сиротиња, и били су завели вечеру заједничку, коју су називали „вечером љубави", и „ни један измефу њих није био сиромашан" вели св. Лука. Тако стање с малом измјеном остало је и доцније кад се број Хришћанства умножио, и није престао извор милостиње и добродјетељи; и не само што су се чланови хришћанске мјесне задруге потпомагали него су и општине једна другој чиниле добро, јер су сви изме|ју себе били браћа и сестре. И како су они Христјани који су своје имање или већу част од тога полагали у општу касу — старали се да одређеном позиву сљедују, тако су и они који нијесу имали имања заузимали се да користе Христовој цркви, својим ближњима на поправак и душевно спасење — предавајући себе на дужност одлазити с мјеста на мјесто и ријеч Божију проповједати. И та добра дјела христјанска нијесу се само ограничила на Христјане него су била распрострта и на друге вјере и народе. А то и јест давало повода чу^ењу, да су и иновјерци тако нагло и одушевљено прелазили у Христјанство. Осим свега и оваки случајеви, како се наводе ниже — много су значили а то је: кад је владала каква зараза, незнабошци и иновјерци би бјегали и своје сроднике без неге и мртве несахрањене остављали; док би Христјани не само своје болне дворили и мртве сахрањивали већ и иновјерне, који су од својих сродника напуштени — пазили а по смрти закопавали. Та Христјани нијесу се никада клонили и избјегавали учинити добро дјело, па коме? —• свакоме. На своје имање и богатство нијесу се обзирали па и здравље и живот све би излагали опасности ондје гдје се тиче д о б р о д ј е т е љ и. А данас? — Мјесто врлина владају страсти, јер себпчност, грабљивост, пријеваре, лажи, лукавства, зависти, охолост и надутост па онда одвратност и хладноћа на спрам вјере, народности и т. д. нашла је сталног ста- *