Дабро-босански Источник

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 75.

год важно створити уиутства и наиравити рас- ј иросвјетном животу, у који се више никад не поред за што цјелисходније извађање шкодскијех | враћа. За то морамо на овом нољу што прије дисциплина, у толико је исто важно бдити над да порадимо, да и наше вјероисновједне школе тачним изврпшвањем свега тога. И нехотице се I добију стручан надзор и унраву у особама, које може од сгране наставника но који пут да уз- ј обим школског' рада познају, које су одане томе ради баш иротивно ономе, што се наставом хоће : послу и које су искусне у томе животу. да иостигне; може се нсто тако дангубом и не- ј Наша високопречасна конзисторија сарарадњом насгавника са свим да се осујети оче- јевека требала је до бољих ирилика с-ве то у кивана цијељ, а може опет да се оскудицом у себи кинцентрисати; требала је иотражити нута наставним средствима и у другом чему убије и и начина, да се наше школе бар колико толико најбоља воља и најодличнија стрема учитељева. стручно прегледе, и у колико могуће више доНа сваком другом нољу може се овим путем тјерају нрема данашњим изискивањима. учињена штета лако ца надокнади и недостатак ј Ми јој тога ради у ирвоме реду овај чланак исправи, ал у школи никако, јер овдје током и носвећујемо. времена губи генерација у свом васпитном и (Наставиће се.)

Пут на Синај нагшсао Хаџи Савва Косановић, бивши Дабро-босански митрополит. (Наставак.)

У Александриј и не застадох старца Натри-1 јарха, јер се због врућине, и заразне тада грознице, био уклонио на остров Лерос, одаклен је и родом, а има тамо и свој љетниковац. У Леросу је еиискон Данил, бивши некад босански, нри сарајевском Митрополиту Дионисију (сада зворничком). Заступник патријархов владика тиваидски Матеј, извјестио је патријарха о мом доласку, а тако и г. Панајот Грицани нроФесор музике и надзорник синајских гостионица, јавио је у Каиро Архијепискоиу синајском ПорФирију. До 21. Октомбра имао сам доста времена да комодно разгледам заоетавше александријске старине у зградама. Ову је варош основао велики Александер Македонски, около 333. године прије рођења Христова, и заједно са Египтом до сада је промјенила многе господаре : Сиријане, Етиоиљане, Персијанце, Грке, Римљане, Турке и Араис ; а у иотоње доба и двије окуиације : Француеку и Инглеску. Иснод ове друге мучио ће се икад искобељати, јер је Мисир слатка јабука, која је пала у крило Инглсзима, као два пута два четири. Кедивје само лутка добро плаћена; но у ствари споменути господари заповједају .... Згоднп норат — лука, пристаниште Александрије врло је важна точка за трговину, излге!>у Истока и Евроие, па чак и с Индијама, у колико је веже жељезница са Суец-прокопом и Црвеним морем. Са црквеног гледишта знаменита је, шго је у њој првп проповједао науку Христову св. Јеванђелист Марко, п основао нрву онштину Хришћанску у Египту. Неки веле, да је и св. Јеванђелист Лука у овој вароши написао дјела апостолска (дт.днТ.л), али је вјеројатније, да их је нанисао у Антијохији, премда се и овдје бавио дуже времена.

У трећсму вијеку Ориген основао је овдје чувену тада школу, и наиисао много књига, али га пошље сабори осудшие за својевољно шкоиљење, и неке његове списе нрогласише за јеретичне. Не далеко одавде на једном пољу — островићу, преведена је Библнја са еврејског на грчки језик од 72 толковника, при Птоломеју ФиладелФу 285. год. прије Христа, а под управом наученога мужа Димнтрија Фалерског. Овдје је била п она у свему свпјету најзнатнија библиотека, коју су у VII. вијеку по Христу иосљедоватељи Мухамедови, из крајње глуиости, и слијепог Фанатизма, спалили, и која се штета никада подпуно неће накнадити. Вели се, да су кроз шест мјесеци гријали бање тијем књигама, ложећи их у мјесто дрва !! Још је узгор чувена гранитна колона Помпејова, а ниже ње у цијелости су и неке подземне катакомбе, као собе, споменик Клеопатре и т. д. Копти имаду цркву на ономе мјесту ђе је погубљен св. јеванђелист Марко, (тјело му се налази у Мљетцима или Венецији, ђе су га Латини са истока однијели). Патријаршеска црква св. Саве палестинског, билаје некад идолопоклонички храм, или 1:ешрн), па кад је од њега прављена црква, претекле су три колоне, које се и сад налазе у празнини, иод црквеним подом. У истој цркви, с лпјеве стране, ноказују један мали стубић, ђе је погубљена св. Екатарина, којој еу пошље многијех мука за вјеру Христову и главу посјекли 305. године по Христу. Чудним начином и божијим иромислом, њезино је тјело заједно са главом пренешено на највеће камено и готово непристунно брдо, према синајској гори, ђе је