Дабро-босански Источник

Бр. 5.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 77.

2. Ако су женик и невјеста једне парохије ] онда их надлсжни нарох обоје оглашује у својој цркви. 3. Онај парох, који вјенчање хоће да обави, а невјеста или женик ниеу љегове парохије, него другог ког пароха, несмије- вјенчање прије благоеловити, док недобије писмену дозволу (извјешће) од другог пароха: да су младенци три пута у цркви оглашени, да нема међу љима еродства, и у опнгге никаквих каноничких препрека, Кад се свима овијем увјетнма задоста учпни, онда на посљедку тек : 4. Вјенчање нма се обавити у цркви, и то нослије јутрење или свете божествене литургије д о п о д н е, а н и к а к о п а к п о с л и ј е и о д н е н н о ћ у. Дад.е, вјенчање мора се обавити но пропнсаном нравилу, отвореним а нипошто нокривеним лицем младенаца, да се младенцп виде, и женик кога узима и невјеста за кога нолази, и да пм се ставн јаено и гласно пптање уцркви:

„И м а III Л II Т II II }) а В V В О Л> V 0 В V Н в В ј Сс т у у з е т и и о б р а т н о з а о в о г ж е н н к а 11 О }| и." П[)ло ријетки случајеви, као велико удалење од цркве, на ружном врсмену, болести п непредвиђени случајеви, могу изнимкс — на дојакошњи стари обичај — дозвољети н ван цркве се вјенчатн, али иод строгом одговорношћу на вршење наведених иравила и истинитнх околноети. Окружнп иротопрезвитери односно надзиратељи, имају настојавати, да се ова проппсана правила код благосиљања бракова од стране свештенства, тачно изврншвају, пмајући сваког оног свештеника, који би се против ове наредбе конзисторијалне огријешио — конзисторији нрнјавити. У Сарајеву 31. Јануара/1885. Из конзнеторнјалне сједнпце АЕ п митронолит босанеки Савва.

Број 403/екс 1885. ОкруЖНИЦа свему свештенству Дабро-боссшске еиархије.

ТГрепоручује се протопресвитерима, да како они, тако и подручно им свјештенство, служе свету литургнју 6. Анрила ове године (гдје има црква, те у духовној скромности, нриличећој црквеном благољепију, прославе хиљадугодишњицу светих еловенских аиостола, који су нам црквене књиге превели, азбуку пропашли и православну вјеру нам осладили. —

Учините то са подручном паством и младежи вјероисповједних школа. Из конзисторпјалне сједннце. У Сарајеву 15. Марта 1885. АЕ и митроиолнт босански Савва.

Број 19бб/екс 1887. 0 К р у ) свему свештенству Да Поводом тијем што је епархијска конзисторија Горњо-Карловачка у цијењепом допису 26. Новембра т. г. број 890./С. К. 267. изјавила, е је нотреба ради тачнијег водења матрикула, да се о свнма нромјенама код нородица, које припадају тој епархпји извјешгава — препоручује и наређује се српско православном свештенству дабро-босанске митроиолије: Да све случајеве крштења вјенчања и смрти десивше се у обитељи нрипадника оне п сваке

к н и ц а бро-босанске еиархије. друге дијецезе, овдје станујућих — изводом из матрикуларпих иротокола оносграним надлежним иарохијалним уредима саонштава н обзнањује. Из конзпсторијалне сједннце У Сарајеву 10. Децембра 1887. АЕ п митронолит босански Ђорђе НиколајевиЂ.

Опроштај на бееј еда коју је говорно свјештеник Миле А. Попадиђ, кад је пошао у св. Јерусалим. Бл. Х|1. Иравославна браћо моја! ј предузео највећи корак у моме животу, а то је У овој ирилици у којој сам с Богом п отпћн у богоизбрани град, — св. Јерусалим, мојнм санутииком Тодором Козомаром из мјеста, { кога је божеетвени Спаситељ Христос светнм сто-