Дабро-босански Источник

Вр. 8.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 115.

ство, у Његову неизмјериу благост и до- Исти свештеиик у овим ријечима даје броту, коју иоказује и ирема мравку, а у иајвеКој мјери ирема иама словесиим створовима искуп.Ђеиим крвљу Христовом, да од 1Бега тражимо иомоћи посредством молптве, јер и сам иам је рекао : „М ш т п т е

, к у н а ј т е и о т в о, т ]» а ж н т е и п а ћ п 7.). браћо очписке ријечи,

п д а II е в а м с е р п 11 е в а м с е ћете." (Мат. 7: Ово су љуб. пуне радостп н утјехе за нас, па с тога дужни смо поред оних потреба, које од Њега у мо.титвп иштемо још хвалитп н прослављатп га као Творца цпјеле васељене н нромислнтеља о свакој твари; дужин смо му од свег срца благодарити као искуннтељу п избавитељу нашем, јер пас је избавио из оног прародитељског^нроклества, пзвео иас пз таме и увео у благодатио царство, осветившп иас својом нречистом крвљу. Њиме живнмо овде на земљи. Он нам даје све што је потребио и тијелу и душп нашој н онет нам се свагда одзива II III Т II Т 0 И Д а ћ С 11 а М С в. С оваквом су молптвом л.уб. хрнстјашг сами божанственп апостоли по уиуству свог небесиог учптеља, а по нримјеру опет аиоетолском и многи св. оцн и црквени учнтељи чинилц необичиа дјела н чудеса. Тако они су мртве оживљавали, болесне исцјељавали, слијенима вид давали, бјееове изгонили. Свн ови св. мужеви, које је само свјетлост Христове науке нородити могла, необоримо су нам доказали, да је нама хрпстјанима нужна п потребна молитва, и колике користн у молитви добпјамо. Тако св. Макарпје великн каже: „К а д смо у Т у 3 II 11 Л II б р II 3 II, П а С е НОЖа Л II М 0 К О М б Л II ж њ е м — с р 0 Д Н II к у С В 0 м у и е к о л п к о с м о у т ј е ш е н н, а л и д а л е к о в е ћ у у т ј е х у д о б и ј е м о, к а д с е у м о л и т в и к 0 ц у п е б е сн о м о б р а т и м о." Даље св. и велики јерарх црквеии Јован Златоусти такођер нам о том јаено говорн: „К а о ш т о ј е т п ј е л о б е з д у ш е м р т в о, с м р а дII О II II II III Т а 1! 0, Т а К 0 ј С II С Т 0 II д у ш а н а 1Н а а к о с е м о л и т в о м н е к р н ј с п и, м р т в а, с м р а д н а н и шт а в а и ж а л о с н а." —

нам неооорнм доказ да Је душа далеко важнпја п претежнпја од тијела, па с тога и треба да се много више старамо о снасењу душе наше, јер ако унустимо душу нашу да огрезне у гријесима п неваљалству као важнију од тнјела, онда смо п тијело наше убили, зло му нанијели, здравље му прекратилн. А да ие бн овако што код нас хришћана бнло онет велим тежимо спасењу душе наше, упражњавајмо ј'с у богоугоднпм дјелима, чувајмо ј'с од сваке грјешне заразе, на ћемо иоред здраве п моћне душе пматн здраво н крјепко тијело, а све ово можемо ностпгиутп ј°сдпно добра дје.та чинећп, и срдачном п иобожном молитвом узносећи је Творцу п Госиоду п сладчајигем пзбавитељу нашем. На основу свега овога л.убазнп христјани нослушајте глас вашега пастира, сљедујмо у свему ирпмјеру Христа Снасител.а, његових свети аиостола, безброј његових св. угодника; испуњавајмо ову св. дужност; не оклијевајмо, не каснимо на умилнн глас звона, којим нас евета мати црква зове да дођемо, те да наше лнчне молнгве сједииимо с' њеннм молитвама; не заборавимо ни иа нашу домаћу молптву, у домаћој црквикући нашој, међу чељадма напшм и тамо је доносимо Творцу п пзбавитељу славећп Га и хвалећн; п при нуту ако се десимо, као и у каквој год незгоди свагда се молитвом кријеиимо и снажпмо, а Бога хвалимо и славимо но ријечнма пророка и цара Давида: „Благословите Г о с н о д а в с ј а д ј е л а ј е г о н а всј аком м ј ес т ј е владичества ј е г о." (Псал. 103 ст. 22.). И тако испуњавајућн ову св. дужност као п све друге дужности христјанеке, живећи но науци Христовој, кој'у распростријетне и утврдшне његови божествени апостоли и уцуствима безброј светигеља, бићемо онда иравп христјани, истинитп иошљедоватељп Христовн, вјерни синови јединоспавајуће православне свете, саборне п аноетолске цркве, мила дјеца Оца небеснога; тада ће наша молитва бнти услишана, тада Ке молитва наша бити мелем души нашој, неисцрпива храна и тијелу и дупш