Дабро-босански Источник

/1ИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЈЕТНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКО - ПРАВОСУ1АВНОГ СВЕШТЕНСТВА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ.

Број 10. (16.) Сарајево, Октобар 1888. Год. П.

рпско - православни архијепископ мостарски и митрополит херцеговачко^захумски, пошл>е тромјесечног тешког боловања у 53. години живота свога 12. октобра у Ну 2 сати ноЂу преселио се је у вјечност, узевши сам собом тајну светог причеигћа. Тијело покојниково опојано је 16. октобра у II сати прије подне и сахрањено је у средини храма нове православне цркве у Мостару. 0! Ожалошћена правоелавна браћо, еинци и ђецо земље Херцегове! Са тешким болом у души, са тужним уздахом из груди, у превеликој жалости Вашој, духовно и искреио учествујемо и дијелимо тугу и мн са Вама, те се одијевамо у црно рухо, не да плачемо н наричемо — у овој заиста трагнчној судбшш по српско православно свештенство и народ херцеговачки — но да запјевамо са св. Дамаскином: „0 Христе, у видјело од лица својега и у насладу од своје красоте, као човјекољубац прими" неумитном смрћу привремено од нас одвојеног и упокојеног Србина Архипастира, „којега си, ето, изабрао!" Будите туж#а наша браћо, и у тој судбини тврда срца и душе расположене, и помолимо се сви гласом свете снасавајуће православне матере цркве: 0! Господе, упокој вјерног слугу својега, онђе гђе се вјечито живи и гђе су настањени праведници."

рсђ. 1835 | 1888.