Дабро-босански Источник

Бр. 10.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 165.

Број 876/екс 1887. 0 К р у И Српско-православним оиштинама и учитељима Дабро-босанске Архидијецезе. Овим стављамо до знања Нашим српскоправославшш општинама и- учитељима, да ће у име Бога у Јулу о. г. почети овдје да изалази духовни лист „Дабро-босански Источник", као I што се види из уложеног позива на иретплату. Увјерени смо да ће то обрадовати сваког правоссавног Србина, којему лежи на ерцу бољитак св. православне вјере, и да ће сваки тај лист предустрести са братском и хришћанском

{ н и ц а љубављу. Зато се обраћамо Нашим општинама и учитељима, да својом претплатом и иреиоруком у Нашем народу помогну овај лист, и да му опстанак осигурају, како би исти могао напредовати и боље одговарати оној цијељи на коју је онредјељен. Из конзисторијалне сједнице У Сарајеву, 14. Јуна 1887. АЕ. и Митрополит Дабро-босански: Ђорђе Николајевић.

Број 152/екс 1888. ОкруЖНИЦа Сриско аравославним гхротопрезвитерсанм уредима Дабро-босанске Еаархије.

Овдје з' нрилогу шаље вам се наредба Ви соке Земаљске Владе од 22. Децембра 1887. Број 72411., по којој ниједан овострени свештеник несмије се усудити вјенчати аустријанскоугарског држављанина, ако му овај најприје неподнесе дозволу од окружне или котарске области, или од магистрата. Сотим је свештеник ослобођен од сваке одговорности. Непожалите труда о томе свакога иојединога свештеника одмах обавјестити, као што гласи уложена ова : НАРЕДБА земаљске владе за Босну и Херцеговпну од 22. децембра 1887. бр. 72411/1., о давању женидбених дозвола аустријским и угарским држављанима у нодручј у окупациј е. Одредбе § 12. наредбе ц. и кр. министарства спољашњих послова од 2. децембра 1887. (др. з. л. бр. 234), но којима аустријски и угарски држављани, кад хоће да се жене у Босни или Херцеговини, имају потражити на то дозволу од дотичнога ц. и кр. консуларнога уреда, до сада су у толико промијењене, што су укинућем ц. н кр. аустро-угарских консулата по окупацији ових земаља прешле дужности њихове на ону земаљску владу. Одржање овога прописа изрсчено је особито отписима високог ц. и кр. заједничкога министарства од 2. септембра 1883. бр. 4198 н од 11. маја 1884. бр. 2756/Б. X. те по тому треба аустријским и угарским држављанима, који хоће да се у Босни и Херцеговини жене, као и прије особита женидбепа дозвола. Право на давање таквих дозвола, које је окружницом од 12. октобра 1879. бр. 20551 (збориик закона 1878—1880. I. свеска стр. 398) нридржано земаљској влади, пренешено је затим наредбом од 15. септембра 1882. бр. 28554/1. (зборн. зак. 1882. стр. 408) на окружне области.

Алн поступак, који се прп давању женидбених дозвола од страие к тому надлежних окружних областп обдржавати има, различан је према тому, је ли иотражилац дозволе аустријски или угарски држављанин, те се у сврху урећења овога постунка слиједеће наређује: I. У оним случајевима, гдје се ради о женитби, аустријеких држављана, т. ј. припадника у царевинском вијећу заступљених краљевина н земаља, у Босни или Херцеговини, имају окружне области, којима прпнада давање дотичних женитбених дозвола, на то силити, да се потражилац дозволе некаже свједочбом о особпој способности за женитбу (§ 4. о. гр. з.) као и политичком женитбеном дозволом, ако би та потребна била по ностојећим законима његовога завичаја. Издавање свједочбе о особној споеобности за женитбу надлежи ц. кр. котарским капетанствима, односно у оним градовима, који особите штатуте имају, оићинским областима, којима је повјерено полптичко уредовање (магистратима) аустријског нребивалишта женика, и то само на темељу поузданих обавјештаја о годннама и самосвојности, о нежењеном стању и о другим, ове особне споеобности одређујућим моментима. Ове свједочбе аустријских завичајних области о особној епособности за женидбу, не важе за доказ да нема никакве сметње женитби, него је, придржана истрага и рјешење питања, да ли у конкретном случају склопљени брак аустријскога државњанина запста важи, како о том у Аустрији до раснраве дође, искључиво надлежном аустријском суду (чл, III. закона од 25. маја 1868. др. з. л. бр. 47.) Дакле у случајевима, гдје се ради о женитби аустријских држављана у Босни и Херцеговини настањених, код којих се не би могло више повраћати на пребивалиигге у Аустрији, или у случајевима, гдје су код женика услпјед његовога борављења у подручју окуиације, или